[Cracked But Whole]

Procentualno gledano mislim da ne bih otišao toliko daleko da kažem da je svaki novi FC u odnosu na prethodni doneo samo 10% novih stvari, ostalih 90% je reciklirano. Ide blagi grafički apgrejd i nova mapa (nekad je i ona reciklirana).

Ja mogu da uživam u ovim igrama do izvesne mere. Ali recimo, igrati jedan FC naslov, i posle čak i pola godine pokušati s narednim, biće dosadno, baš zato što je formula suštinski ista.

Isto važi i za AC serijal, meni je Odyssey bio mučno iskustvo, jer sam godinu dana pre toga odigrao Origins. Čak iako je imao mnogo novih stvari, formula je ista, i to izgori svaku želju za igranjem.
Ja sam sad zaista ubeđen da apsolutno nikad više u životu neću uzeti u ruke AC Odyssey, a pogotovo jer će s narednom igrom isto da odrade, dakle ista formula, par noviteta koji ispeglaju prethodne elemente i to je to.

Po meni, najbolji nastavci igara su oni koji potpuno promene tu formulu. Recimo God of war je serijal koji je neko vreme gurao isti šablon, ali napravili su skok i rizik s novim delom, koji je uneo toliko dubine u sam serijal. Zato su meni Ubisoft igre njesra, jer ti uvek postane teško da se vratiš starim igrama zbog tih lošijih mehanika, nakon što si navikao na novije, ispoliranije.
To je sad širi problem koji važi za mnoge igre koje imaju nastavke, međutim Ubisoft igre pogotovo pate od toga.

Pritom, iako se može reći da je AC uneo radikalne izmene sa RPG elementima, meni je to odlazak u vode koje mi ne prijaju, i koje skidaju sa imena serijala ono što je za njega bilo suštinsko. Lore i likovi su stradali zbog tih odluka, nije fokus na priči više (i vrlo su plitke), svaki vid realizma pada u vodu (skokovi sa bilo koje visine koje ne ozlede lika itd).
GoW je u tom kontekstu ponudio novine, ali je zadržao ono zbog čega smo isprva i voleli serijal, i produbio je priču i glavnog lika.