Citat:
Relja kaže:
Ne znam za Kubu, u SFRJ je državni vrh živeo skromno - imao priliku lično poznavati neke svojevremeno, neki su još uvek živi.
Običan narod je živeo dobro - svakako bolje nego ikada pre, a i, najverovatnije, plašim se, bolje nego što će ikada posle.
A čuvena "bespovratna pomoć" & život na kreditima:
po odnosu BDP-a i duga, bili smo isto u boljoj situaciji nego ikada posle, a i pre. Krediti su najvećim delom ulagani u infrastrukturu i proizvodnju. Bilo je i promašaja, da.
Ima merljivih i proverljivih podataka.
Kad pričaju kako smo "samo od kredita", meni to zvuči kao kad sin narkoman rasproda i raskući sve, a posle priča kako su ranije dobro živeli na kreditima, jer su roditelji uzeli (i otplatili) kredit za stan, a kako su i "glupo trošili pare" jer su se svojevremeno jednom za*****i sa kupovinom lošeg polovnog auta.
Sad je sistem:
jedan ima milijarde,
"šačica" ljudi u razvijenim zemljama živi koliko-toliko pristojno
ostatak sveta (oko 90% populacije) živi u bedi. Pritom smo tu i mi još i super kakvih ima, na žalost.
|
SFRJ je pukla kada je neoliberalni Fridmanizam odlučio da sav novac koji su zapadne države ulagale u protivljenje SSSR-u pretvori u dug. Od tog trenutka kreće MMF-ovanje, kursne igrarije (koje ipak nisu bile na nivou onoga što će se desiti 90-ih), nestašice, zabrane uvoza... Mnogi se ne sećaju, ali imam dovoljno godina da se sećam zabrane uvoza računara, pa raznoraznih limita... nije baš da je u tom "raju" bilo sve baš na nivou dostojnom čoveka. Limitiranja, ograničenja, nestašice, sve je to doprinelo da se sistem sruši, tačnije da se boranija ubedi kako će se sve promeniti na bolje, samo da se ukine socijalizam, i uvede "demokratija".Dok istovremeno niko ne shvata da demokratija i kapitalizam nisu isto, i da je kapitalizmu samo cilj da ostvari profit i eksploatiše. Boli ga uvo za demokratiju, ili ljudska prava. Ovo poslednje posebno, sva histerisanja oko P.C su proizvod toga što su pobornici istog POTROŠAČI i budući glasači.
Običnog čoveka, boli uvo za to ko vlada državom u kojoj živi sve dok su zadovoljeni sledeći uslovi: Krov nad glavom, hrana, zdravlje, obrazovanje, mir. Sve ostalo su bajke. Kapitalistima ne pada na pamet da i ovo ne naplaćuju i od toga za sebe izvlače profit, žele državu koja im služi da brani njihove interese, štiti imovinu i profit. Zato država naplaćuje kroz poreze svima, posebno onima koji nisu vlasnička klasa. Zato akcize, porezi i prirezi. Zato se običnim ljudima i za dug od 5000 dinara seče struja, dok se onima koji duguju milione i ne prilazi.
Iz istih, sebičnih razloga, korporativne elite prodaju bajku o manjim porezima kao o ključnom elementu za podizanje ekonomije. Dok istovremeno novac od tih istih poreza ide u pumpanje podrške "opresovanim" grupama i budalastim studijama. Okrečući tako obićne ljude jedne protiv drugih. Korisnici poreskih novaca će naime braniti svoje "privilegije", dok će davaoci trpeti, birajući opet iste one koji su te poreze i uveli, ostavši roblje koje strahuje da li će "nedodirljivi" gazda izgubiti vrednost na berzi, a oni ostati bez krova nad glavom, jer će "hram" sistema aktivirati hipoteku. Radiće 16-18 sati na dan samo da bi ostao slobodan u sistemu kod koga je moto "land of the free as long as you pay the bills". Ostavljaće sa strane novac, spremajući ga za učešće, za kredit koji će njegova deca uzeti da bi platili koledž na kome će ga učiti na gender studijama, afrikanskim studijama, i tako tim predmetima, gde će se razvaljivati od alkohola, seksa, diplomirati i raditi u mekdonaldsu, ili se prodavati po sajtovima za razgibavanje desnice ruke, glumeći moral braneći "opresovane" grupe i sve tako u krug, ne videvši da je rob sistema u kome je sve roba, i sve je na prodaju. Kljukaće se time koliko je danas **** Kim Kardašijan, koga je drogirani crni reper danas povalio....