Ma ovo je igretina, sve više se oduševljavam kako odmičem. Plašio sam se da će mesta biti monotona, šume i sneg i stene, kad ono...
Alfheim, kakva transformacija na kraju! Kakav dizajn, kakva atmosfera mesta!
Falile su mi igre sa megalomanskom arhitekturom i bogato ukrašenim mestima, ovo je prelepo, izašlo 2018-te a kao da je pravljeno za danas.
Sada sam pod planinom koja je bukvalno preslikana Morija.
Sve prostorije pažljivo osmišljene, prepune detalja, ruine koje odišu istorijom ljudi koji su tu nekada živeli i radili, ma, epika u slici i zvuku.
Borba je naizgled jednostavna a opet, mnogo bolja nego u zadnje tri assassins creed igre.
Što se više levelujem otvara mi se više mogućnosti za akciju.
Ovo je ono što recimo vičeru fali u borbi, umesto običnog kliktanja levog ili desnog tastera uz povremeno izbegavanje ili upotrebu znakova, ovde ima mnogo više varijacija za napad i odbranu, ostvarenih preko komboa ili onih runskih napada i sposobnosti.
A i raznovrsnost neprijatelja je bolja, svako biće ima drugačiji pristup, mane i prednosti, dok se kod witchera svaka borba svodi na manje-više sličan pristup, bez obzira da li je čovek, zverka ili neki monstrum.
Sam osećaj kad se metal zarije u meso je samo šlag na tortu.