Citat:
Gordon Freeman kaže:
^^Ima nesto trece da budes kao istoricar i da istrazujes al bre toga kod nas nema mnogo kolko znam ,a i prosek na faxu mora da ti bude ubica dobar!
|
Citat:
Crusader88 kaže:
ne lupaj  , ima visak profesora istorije sada .Znam jer sam se prosle godine i sad spremao da to upisem prosek za budzet je bilo jedva nekih 65-50 boda. Sto je jako malo... ali sam ipak upisao politocke nauke i nisam se pokajao... |
Citat:
Gordon Freeman kaže:
Ma ne profesora ,istoricara ,onih koji istrazivaju pa pisu sta je i kako bilo i to...na to sam mislio!
|
Citat:
GrimReaper kaže:
Ala si ga opisao...  Ali, po opisu bih rekao da mislim na arheologa... |
Citat:
Gordon Freeman kaže:
E bre to ni meni nije 100% jasno ali ovi su kao terenci istoricari ,oni kao to sto je arheolog otkrio objasnjavaju i povezuju sa dotadasnjim znanjem ... mozda se nadje neko ko ce ovo bolje da objasni od mene! |
Uh, momci, vidim da nemate jasne predstave kako to izgleda.
Istoričar je naučnik (kao na primer biolog, arheolog, hemičar, fizičar ili, recimo, lingvista), i kao takav on se bavi istraživačkim radom u okviru svoje struke i u skladu sa razrađenom naučnom metodologijom. Ako hemičar obavlja svoje istraživanje u laboratoriji a astronom uz teleskop, istoričar to čini u arhivu (traži ranije nepoznata dokumenta, ili da ponovo analizira postojeća), muzeju i biblioteci. Postoje i istoričari koji se bavi terenskim radom (na arheološkom lokalitetu, recimo), naročito ako je u pitanju antička istorija ili istorija srednjeg veka. U tom slučaju on ili ona radi u jednoj sivoj zoni između konvencionalne istorije, arheologije, filologije a često i drugih nauka. Krajnji rezultat treba da bude publikacija rada u vidu članka, stručne studije (u naučnom ili drugom časopisu) ili u vidu knjige. U načelu, naučnim radovima se smatraju samo oni koji su originalni i zasnovani na sopstvenom istraživanju. Danas kod nas i drugde ima mnogo takvih koji su u suštini kompilacije, rekapitulacije ako ne i otvoreni plagijati, ali takve pojave su za osudu i jedan deo posla profesionalnog istoričara je i da kritikuje i ukazuje na takva izdanja.
Sve je to savršeno normalno, pošto na današnjem nivou nauke razlike i granice između pojedinih disciplina su prilično nejasne i van čisto akademskih okvira tradicionalne naučne discipline ne zadovoljavaju (ovo važi podjednako i za prirodne i za društvene nauke). Međutim, pošto istorijska istraživanja nemaju komercijalnu već samo saznajnu i kulturnu vrednost, njima se čovek može baviti samo uz pokriće neke ustanove (fakultet, univerzitet, institut, muzej itd.) ili ako je bogat, o svom trošku (za to u Srbiji, verujem, još ne postoji presedan).
Sve što sam rekao je, naravno, jako pojednostavljeno. Istraživačka metodologija je komplikovana stvar, ja sam je učio i učim već godinama. Ali nadam se da sam bar malo pojasnio kako to izgleda.