Zavisi od profesora, a ne od škole.
Moja generacija u gimnaziji u Somboru je imala sjajnog profesora informatike (Dule Obradović, živa legenda) kod kojeg naučiti nešto nije mogao samo onaj ko se gubio kad mu se skroluje stranica u wordu (prvo polugodište, desilo se jednoj). Radili smo Pascal tri godine, uz osnove sistema, mreža (Pascal smo vukli sa mrežnog servera, npr. pa nije mogao da programira onaj ko ne zna u DOSu da se poveže na mrežu i uloguje na server), interneta, itd. Plus je lik stizao da vodi bridž sekciju i organizuje kampovanja.
Moja sestra je bila u sledećoj generaciji, kod druge profesorice. Oni su sve radili na papiru na primer. Mada opet, znajući moju sestru, ni ja joj ne bih dao kompjuter u ruke
Zavisi od osobe, a ne od škole.
Mislim da je ovo jasno, ali onaj ko ne želi da uči neće želeti ni u prvoj ni u drugoj školi, koliko god da ih promeni i isproba. Tek kad se on/a promeni, moći će neka promena da se vidi. Tu zapravo i leži problem, jer kad bi ljudi gledali na školu kao nešto korisno, a ne nešto što ih sprečava da igraju basket kad je toplo napolju, bilo bi manje zločina svakog dana a više tačnih odgovora u quizovima...