Zaista, vim opis je neverovatno amaterski napisan i prepun kontradiktornih pa i netačnih informacija a o očiglednom nepoznavanju tematike da i ne govorim.
Kao prvo,
vim ove godine slavi trideset godina postojanja i pored
emacs-a, koji još malo pa puni skoro pola veka, spada u ubedljivo najpoznatije i najkorišćenije editore teksta na svetu.
Originalno, vim vuče korene još sa Amige gde je nastao kao klon nekoliko forkovanih repoa drugih poznatijih projekata, od kojih je najbitniji definitivno bio port originalnog vi editora sa Unix-a pod nazivom
Stevie editor. Na Amigi vim je uglavnom služio kao zamena za editorske teškaše poput
CygnusEd-a, GoldEd-a (teško je naći linkove za ovaj editor zato što je besplatna verzija puštena u opticaj tek par puta) itd. ali se ubrzo proširio i na druge platforme.
Danas je vim dostupan na Unix-u, Linux-u, Windows-u, MacOS-u i gomili drugih platformi, uključujući čak i mobilne uređaje. Međutim, bitno je napomenuti da i pored toga što postoje grafička okruženja za njega, vim se skoro isključivo koristi u konzoli i to preko tastature, što obezbeđuje performanse i multiplatformsku upotrebljivost sa kojom ne može da se meri nijedan drugi editor (osim možda emacs-a). Na popularnijim Linux distribucijama vim uglavnom ne dolazi preinstaliran ali je uvek dostupan u osnovnim repozitorijuma za instalaciju.
Da stvar bude smešnija, aplikacija koja je opisana u časopisu čak i
nije vim, već grafičko okruženje za Windows pod nazivom
gvim koja ispod haube "vrti" nativno kompajliran vim za Windows. MacOS takođe ima grafičku verziju vim-a pod nazivom
macvim.
Što se pluginova tiče, jedan od trenutno najpoznatijih repozitorijuma za vim pod nazivom
Vim Awesome trenutno broji 19231 pluginova što je svakako daleko više od navedenih "nekoliko" u časopisu. Koga mrzi da se petlja sa ručnom instalacijom pluginova uvek može da instalira neki plugin manager tipa
vim-plug. Pomenuti "
Cream" zapravo i nije pravi plugin već fork koji praktično prilagođava upotrebljivost (g)vim-a kroz standardnu vim konfiguraciju i koji je usput rečeno, napušten već skoro celu deceniju.
Što se vim zajednice tiče za pitanja i odgovore
Stack overflow je i dalje jedna od najboljih lokacija. Takođe, vim zajednica je veoma aktivna i na IRC mrežama, pre svega na
Freenode serverima gde
#vim kanal spada među najpopularnije sa preko 1000 korisnika u proseku. Web pristup IRC kanalu je moguć i preko
Freenode Webchat portala za one koji ne žele da se petljaju sa IRC klijentima.
Da se na kraju razumemo, ne spadam u vim krstaše koji se svaki put kad ga pokrenu tri puta prekrste i celivaju ekran. Takođe ne zalazim preterano ni u činjenicu da je kvalitet tekstova koji opisuju softver u časopisu odavno pao ispod svake prihvatljive granice kvaliteta. Međutim, reći za alat koji je već tri decenije rado viđen u kolekciji tolikog broja ljudi da je "vredan pažnje ali samo toliko" samo zbog toga što autor očigledno ni najmanje nije upoznat sa tematikom je u najmanju ruku smešno.
Tekst zapravo nikada nije smeo biti objavljen u ovakvom stanju. Nadam se da je ovim mojim zidom teksta pravda bar koliko-toliko zadovoljena.