Citat:
Ulmawen kaže:
/\Gimnazije svih smerova imaju iste predmete, samo što društveni smer potencira društvene, a prirodni- prirodne nauke. To se ogleda samo u fondu časova, sadržaj je manje-više isti. Istorija i latinski jezik se na prirodnom smeru uče jednu godinu manje (nisam sigurna za informatiku, u moje vreme je to bilo onako eksperimentalno, u trajanju od godinu dana na oba smera), a sve ostalo je isto.
|
Tako je, prirodni i društveni smjer imaju iste predmete, jedina razlika je u tome što se forsiraju različiti. Prve godine u gimnaziji gradivo svih predmeta je skoro pa potpuno isto. Kasnije se diferencira, prirodnjaci se krpe od matematike i fizike, dok se mi obučavamo jezicima, istorijom i knjiženošću
Ja bih ti preporučio da upišeš društveno-jezički smjer u gimnaziji, ako uzmeš u obzir tvoje afinitete. Međutim, naglasio bih dvije stvari. Ti tek završavaš osnovnu školu, zar nije malo rano da razmišljaš koji fakultet da upišeš? Za 4-5 godina može sve da se promjeni, i tvoje želje, afiniteti i planovi kompletno da se obrnu. Ni ja nisam bio siguran šta ću da studiram posle srednje, tako da sam upisao gimnaziju da bih diferencirao šta mi ide šta ne ide, šta volim i šta ne (kao i zbog opšte kulture, jer je gimnazija škola gdje se ne učiš samo nauci, već i vaspitanju i karakteru). Zaključio sam da ludački mrzim matematiku, fiziku i hemiju, i ako sam ikada i razmišljao da odem na ekonomiju, odustao sam trajno. Drugo, gimnazija ti pruža najviše znanja, i sjutra nećeš biti stručnjak za jednu oblast, a da o svemu ostalom nemaš pojma, već ćeš imati opšte i obrazovanje na vrlo visokom nivou, a opet će jedno polje, za koje se odlučiš, biti tvoj premet rada.