[Columbusinflama]

Fotografije su uglavnom flat kada su lose, bez uvrede.
Ne treba ici principom iskljucivosti i reci da selektivna desaturacija nuzno iznedri losu, "kic", fotografiju. Problem je u tome sto se, najcesce, selektivnom desaturacijom pokusava spasiti nesto sto je kao fotografija neuspelo. Svaka kombinacija sa takvom fotografijom, bio to HDR, selektivna desaturacija, fake T/S, overuse PS filtera ili stvaranje neke psihodelije boja gde joj nije mesto ce biti losa. Uvek. Jer ako imas losu pocetnu sirovinu, na kraju ces veoma tesko da dobijes valjan proizvod.
Oslanjanje na famozno "bas sam tako hteo, u tom trenutku je vasiona negirala moje postojanje i ja sam osetio poziv da to bas tako zabelezim" ne pije vode bas. Postoje odredjenje tehnicke oodrednice koje moras da poznajes, da bi mogao da ih krsis. Samo znajuci da ih krsis i zasto ih krsis ces dobiti dobru fotografiju. Zato je, kao i u svakoj umetnosti uostalom, neophodno da prvo savladas tehnicki ispravne fotografije, da bi mogao da ides dalje.
Uglavnom imas problema sa losim ili neurednim kadrovima, stice se utisak da si znao sta zelis, ali da nisi dovoljno vremena posvetio razmisljanju kako da to i dobijes.
Nasilna obrada, jake vinjete, selektivna desaturacija uglavnom pokazuju da si pokusao da izvuces nesto iz onoga sto si uradio na nacin koji i nije najbolji. Povratak na iste ove lokacije i malo pazljivijeg kadriranja, uocavanja tekstura, pravilnosti, sara i detalja bi ti dao daleko uspelije fotografije.
Ove visece mreze npr, imaju jako interesantne senke koje ti daje ostro svetlo, nesto uzim kadrom i koncentracijom na ponavljajuce elemente ili interesantne pregibe mogao bi svasta da dobijes (ne, ne mislim da pucas macro ili close-up, vec jednostavno uzi kadar).
Pazi gde seces i sta seces. Ne mora sve da bude u kadru, ali ako nije u njemu ili jeste, onda to mora biti sa razlogom.
Naravno, ne moze da skodi ni malo cituckanja o svetlu i kompoziciji. Mozes te stvari da otkrijes i radom, ali je uvek lakse uciti na tudjim greskama.