INTRO
Ja sam još uvek živ. Dok je to tako, ova priča mora biti preneta. Ja sam nekada bio jedan od vas. Sada... sada sam samo još jedan od njih, večno žedan, večno između dve strane. Život je za mene nepoznanica, ali ne i smrt. Dok nebrojeni ljudi umiru svuda unaokolo, znajte da nije sve onako kako izgleda. Dok uveče sedite zavaljeni u svoje mekane fotelje u svojim toplim domovima okruženi porodicom, znajte da niste sami...
Bića noći postoje, i ja sam jedno od njih. Od moje smrti, neki bi rekli ponovnog života, prošlo je svega nekoliko godina, a nagledao sam se svega. Video sam i uradio toliko toga da to moram da podelim sa nekim. Ovo je ispovest jednog mrtvog stvorenja čija su životna svrha patnja i bol. Ono što je najgore je što nisam sam u tome...
Zovu me Zatto. To ionako nije bitno, jer me malo ljudi uopšte i doziva, a onima koji to čine – moje ime nije ni potrebno.
Sve je počelo pre nekoliko godina u Los Anđelesu. Tamo sam živeo radeći kao nosač u jednom supermarketu. Zabavljao sam se sa nekom klinkom,onako neobavezno. Sve do jedne noći kada mi je pokazala sve svoje tajne. Kamo sreće da su to tajne na koje ti misliš, čitaoče... život bi mi danas bio mnogo lakši...
Da ne dužim, to veče je bilo početak mog vampirskog života. Međutim, kada sam se probudio u svom krevetu, video sam nju kako spava zavaljena u fotelji naspram mene. Pogledao sam na sat koji je pokazivao 3:45 posle ponoći. Prineo sam šake licu kako bih protrljao oči kada sam primetio da nešto nije u redu. Užas mi se uvlačio u kosti dok sam gledao svoje prste koji su sada više ličili na kandže i ruke koje su bile sasušene do kostiju prekrivenih kožom. Opipao sam svoje lice i osetio niz deformiteta: nos, uši, vilica, jagodice – sve je bilo drugačije. Čak mi je i cela kosa otpala.
Nisam ni stigao da se saberem kada su u sobu uletela tri muškarca od kojih je jedan ostao pred vratima. Jedan je bacio nešto ka devojci koja ja spavala u fotelji, a drugi me je oštrim predmetom pogodio u grudi nakon čega sam odmah izgubio svest.