Meni je trebalo neko vreme da shvatim zašto Micro$oft toliko insistira na .NET-u i zašto tolike nade i trud polaže u njega, izuzimajući, jelte, ideju o globalnoj dominaciji
, a ne pokušava da .NET proširi na druge sisteme.
Odgovor je ustvari veoma jednostavan. Čak i glupi Micro$oft shvata da im je njihova uzdanica, njihovo čedo, zvano Windows najobičnije đu**e. Sam dizajn OS-a kao i gomila starih i zaostalih API-ja, koji se nažalost još uvek koriste, predstavljaju najveću prepreku u pravljenju potpuno novog i modernog OS-a. Ako bi napravili novi sistem, možda nešto unix-oliko, jednostavno bi ubili kompatibilnost sa ogromnom bazom već postojećeg softvera i pokopali sami sebe. E tu stupa na scenu .NET. Naime plan je da se nateraju programeri da pišu programe isključivo za .NET, čak su išli do te mere da su programiranje nekih tipova aplikacija doveli na nivo trivijalnosti (RAD - rapid application development, ono što je Borland imao oduvek), sve u cilju da .NET postane mainstream. Micro$oft namerava u potpunosti da se reši starih API-ja. Kad se to dogodi, mogu sasvim slobodno da naprave novi sistem i .NET virtualnu mašinu za taj sistem na kojoj će da rade programi bez bojazni da će biti problema sa kompatibilnošću. Zato .NET nije portovan na druge sisteme jer mu to nije ni bila namena, iako su managed kod i virtualne mašine ustvari smišljene u svrhu većeg nivoa portabilnosti i dostupnosti na više platformi. Dokaz za to je i sve veći broj programa/alata koji su sastavni deo Windows-a a pisani su za .NET. Naravno virtualna mišina donosi i ostale pogodnosti - veću otpornost na viruse (lokalizaciju njihovog delovanja), veću kontrolu nad pravima pristupa itd.
Nažalost (
), u tome uspevaju. .NET sigurno ima veći nivo prihvatanja kod programera nego pisanje klasičnih, ne managed, programa, iako ne dobijaju nikakvu portabilnost a gube na performansama.