(...)
Isto tako pokušava se utvrditi, da i kod Slovenaca postoji ime Perun, kao ime čoveka. Krek, koji je i sam Slovenac, navodi jedno selo Perun (Perunja ves), jedan vrh brega Perun; jedna šuma Perun nalazi se u okolini Poljica, u Hrvatskoj. No trebalo bi znati, od kada postoje ova imena. Možda su i skorašnja. Jer ime Perun, ako i postoji kao takvo, zar ne može biti sasvim prosto jedan nadimak? - Pođemo li malo severno, naći ćemo u slovenačkim narodnim pesmama (koje je sakupio Kolar), jedno ime
Parom koje baca gromove:
Bouh Parom zaoblacom;
A vidi to nahněvany.
Tresk! zahrmi jej do čela
Hned i z deckem zkameriěla.
(Ražljućen Bog Parom iza oblaka, vide to, i najedanput baci grom, i ona bi odmah skamenjena).
ILI OVA:
Za onijeh časov
Za starych Bohov
Za Boha Paroma.
(U ono vreme, u vreme starih bogova, u vreme boga Paroma.)
Ovo su klasični navodi. Do sada ih niko nije osporio. Pa ipak ja bih želeo videti ih potvrđene i drugim svedočanstvima, osim Kolarevog.
Voleo bih znati i iz kojeg su vremena; Kolar je imao strahovitu uobrazilju, a vrlo malo kritičnog duha. Po češkom Kott-ovom rečniku (sub voce - Perun) nalaze se i u slovačkim zemljama oblici Param i Baram, glagoli
peruntati - udarati gromom, i jedan pri
dev perunsky, koji se odnosi na grom. U Češkoj ne postoji ime Perun u starim autentičnim pisanim spomenicima. Njega navode kao ime lica (Krek, str. 389.). Ali to je možda kao i u slovenačkom jedan prost nadimak. Imena izvršioca radnje na nastavak
un nisu retka u češkom jeziku:
běhoun, trkač,
krĭkloun, vikač itd.
Kod baltičkih i polapskih Slovena četvrtak se zvaše
perendan. Ova reč izgleda skovana od nemačke Donnerstag. No da li
peren znači grom ili boga groma?
Da li i Helmoldovom Proven-y, treba videti Peruna?"Mi odosmo u onostranu Slaviju, i uđosmo u jednu šumu. Tu između vrlo starih drveta videsmo hrastove posvećene Provenu, bogu ove zemlje. Ograđeni su bili šumskom ogradom, kroz koju se ulazilo na dvoja vrata. U svima selima ove zemlje ima mnoštvo kućnih bogova (penates) i idola; ali ovo je mesto glavno svetilište za ceo ovaj predeo. Narod, kralj, sveštenici, svi tu dolaze radi suđenja sporova. Pristup u svetilište dopušten je samo sveštenicima i onima koji hoće da prinesu žrtvu, ili onima kojima preti opasnost od smrti, a nije im otkazano pravo azila. Jer Sloveni toliko poštuju ove svoje svetinje, da ne dopuštaju, da se neprijateljskom krvlju okalja ni hodnik njihovog hrama."
U Helmolda se uostalom nalazi još jedan bog
Prove: "Deus Altenburgensis terrae" - osobito poštovan u Star-gradu. Ovaj bog nema kipova ("quibus nullae sunt effigies expressae"). Ova imena:
Prove i
Proven možda su identična sa Perun. Helmold zna ne samo za ime idola, već i za ime sveštenika - žreca, koji ga je služio.
Bog Porenucije (Porenutius), po svedodžbi Saksa Gramatika, poštovan je u Arkoni, na ostrvu Rujnu.Ovo bi ime moglo predstavljati ime Porenović, Porenov (Perunov?) sin. Nemamo tako ozbiljnih primera o srodstvu slovenskih bogova. U svakom slučaju, opis ovoga baltičkoga božanstva ne priliči tako onome opisu koji nam daje Ruska Hronika o Perunovom idolu. Idol u Arkoni imađaše četiri lica, a peto lice na grudima; leva ruka dohvata čelo ovog lica, a desna bradu. Ni malo se ne može zamisliti jedan bog groma u tako meditativnom položaju.
U Poljskoj takođe ima izvestan broj mesta, koja se i danas zovu
Peruny, Piorunow, To su, vrlo lako, mesta na koja je nekad pao grom, pa od njega čak izvedene i neke reči. Zna se za neko kamenje pod imenom
piorunek: Jedna priča iz Galicije okruga Tarnobrzeg, kod Lasovakis-ćana dokazuje, kako izgleda, da u ovim predelima još žive uspomene na Piorun-a ili Peruna neznabožačkog. Evo te priče u prevodu: "Neki gospodar običavaše ići nedeljom u lov. Jedne nedelje ode on tako u lov, i kad bi vreme službe božije, on ne bejaše ništa ubio. Najedanput jedan crni oblak otvori nebo, i u daljini
se ču grom. Gospodar pogleda i spazi u reci jednu veliku i grubu crnu ticu, gde stoji na jednom kamenu. ' Nisam ništa ubio, reče u sebi. Bar ovu ticu da ubijem '. - U isti mah seti se, da u svojoj lovačkoj torbi nosi jedan blagosloven metak već sedam godina. Napuni njime svoju pušku, nanišani, i tica pade. Gospodar je dohvati, pogleda je, jer nikad nije video tako gadne tice.
Šteta, reče on, što sam izgubio jedan metak za ovakvu tičurinu '. No on ču iza sebe glas, koji mu reče: ' Ne žali ni malo, što si to uradio; evo već sedam godina kako gonim tu ticu, i nikako da je uhvatim. Dok si ti nju nišanio, ja sam tebe nišanio; i da ti nju nisi ubio, ubio bih bio ja tebe '. Gospodar se poplaši, pogleda i vide pred sobom jednoga čoveka kao džina, velikog kao drvo, naoružanog dugom puškom, kao drvenim stablom. To beše
Pieron, koji uvek lovi ove gadne tičurine. One se zovu
brzoletice, jer vrlo brzo lete. Pijeron dohvati gospodara za ruku i dugo je s njim razgovarao; jedan drugome su gledali puške, i Perun reče gospodaru, da više nikad nedeljom ne lovi , pa onda odlete kao vetar."
(...)