Mene zanima samo s kojom idejom Martin uvodi Oberina (koga sam mnogo zagotivio btw, i istraumiran gledao njegovu pogibiju; mislim da me je vise pogodio kraj nego Crvena svadba) uvodi u knjigu/seriju, ako ne da bi opet eksploatisao efekat soka kod citaoca/gledaoca, ako Tirion opet pretekne nekim magicnim dogadjajem (tipa Spider mu pomogne)?
Dolazim kod drugara izmoren i stresiran od posla samo da budem jos dodatno nadrkan i razocaran na kraju epizode.
Vidim po komentarima da nisam ovde jedini koji se vezao za lika, opet da bude razocaran idejom njegove egzekucije i Martinovom potrebom da se bude "nepredvidiv".
Razmisljam zasto je to tako, zasto mi je u ovoj sezoni postalo bitnije sta ce se desiti sa Oberinom, nego li sa 95% drugih likova?
Na stranu harizmaticna pojava glumca koji ga igra. Verovatno se taj efekat stvara jer je pracenjem serije prica glavih likova rastegnuta u nedogled sa bilo kakvim naznakama ishoda, pa smo vremenom emotivno otupeli i manje osecamo empatiju prema njima. Gomila dosadnih i nepotrebnih scena koje se prikazuju u seriji samo dodaju ulje na vatru. Iskreno, za vecinu pozitivnih likova me iskreno zabole ona stvar sta ce da se desi sa njima. Takav osecaj imam od sinoc, jos izrazeniji, nakog odgledane epizode. Sa Tirionovom eventualnom pogibijom sam se vec pomirio, tako da ne vidim kako bi serija mogla da mi promeni utisak koji sam stekao...
Cak i za "negativce" me bas briga, neke od njih su okolnosti promenile tako da vise nisu klasicni negativci, neki su umrli prekasno za mene (Joffrey na primer).
Cak ni ovaj, treci, Planina ne izaziva bes u gledaocu i zelju da ga vidi kako ga Oberin kasapi, vec samo kao izvor straha i strepnje za Oberinovo zdravlje. Onaj planina iz prve sezone (koji je promenjen u drugoj, pa sad ponovo) mi je bio daleko bolji izbor od ovog dobrocudnog dzina sa Islanda. Izostao je osecaj mrznje i potrebe da vidim sadistickog koljaca kako umire uz priznanje u dvoboju. Ovako je ostala samo mucna scena i neki osecaj zalosti uz misao "O zasto je ****** Martin ubio jos jednog zanimljivog i lika koga lako zavolimo?"
Nadam se da sam vam preneo svoje utiske.
Procitao sam dve knjige, tako da ne znam sta se desava dalje. Drugar koji je procitao trecu knjigu kaze da nije naglaseno da li je Planina zapravo umro. Oberin ga je isprobadao otrovnim kopljem, pa mi nije jasno da li je on planiran da se i dalje pojavljuje kao neki simbol nesavladivog zla, sadizma i nepravde, raspolozivog na manipulaciju likovima iza zavese.
I da, ona Tirionova metafora je sjajna, Martin je nas retardirani rodjak a mi smo Tirion koji to sve posmatra i ne mozemo da nikako da shvatimo zasto to radi.
