Heh, dobro za filmski scenario: u dubokom, stalnom mraku i vlaznom ambijentu sivih zidova podruma, na poslednjoj polici, ispod praznih, prljavih tegli a iza nekoliko stotina, vec pozutelih primeraka "Politike" sam pronasao sivu, cvrstu, koznu futrolu sa srebrnom kopcom i podesivim kaisem za rame... Pomislio sam da je u pitanju nekakav dedin dvogled iz, starih, lovackih dana i upitno je uzeo. Prasina mi se zalepila za vlazne prste i tek tada sam primetio da je u pitanju mat crna boja. Otvorivsi kutiju, ustanovio sam da nije u pitanju dvogled vec, savrseno ocuvan, arhaican primerak kamere! Po natpisima sam ustanovio da je u pitanju Kodak-ov model
"XL 10 movie camera" sa istoimenim objektivom od 9mm i f/1.2... Naravno, ni traga od eventualnog filma, tj. kasete ali je u pitanju neosporna kupovina moje mame sa pocetka sedamdesetih i cilja ovekovecenja istih tokom desetogodisnjeg zivota na "istocnoj obali"...
Osecaj? Nesto ovakvo treba drzati u sakama da bi se osetilo delom istorije... Treba pogledati smesne likove iz jednog takvog perioda sa nezaobilaznim smetnjama prilikom reprodukcije usled dotrajalosti materijala... Na kraju, treba videti kevu sa suzom u oku a potom je muski zagrliti... I potom se, zbog te iste zene, prihvatiti mucnog posla grebovanja nekoliko desetina casova materijala, radi permanentnog cuvanja u digitalnom obliku!
PS: definitivno cu poceti da "blogerisem"
