[aerochivija]

Srbi su prihvatili mnogo tuđica, posebno turcizama, što i nije čudno, s obzirom na istorijske okolnosti, i germanizama, koje takođe često koristimo, uglavnom “iskrivljene”, što takođe nije čudno, s obzirom na istorijske okolnosti.
Dok sedimo za kafanskim astalom i meračimo ćevape, rakija nam udari u glavu kao čekić (turcizmi kafana, astal, merak, ćevapi, rakija, čekić, ako ne grešim neke reči imaju arapski koren, ali smo ih nasledili od Turaka – kebab, raki).
Tako schraubenzieger (čita se: “šraubenciger”) prekrstismo u "šrafciger", zange (č. “cange”) tj. klešta u "cangle", Shaum (č. šaum, pena) u "šam" (nem. Scham, stid), Schlag (č. šlag, udar) u "šlog", moždani udar, koji se na nemačkom inače označava pojmom Schlaganfall (č. šlaganfal), dok oplatu od dasaka koja služi kao kalup za betonske temelje zovemo "šalung" umesto Schaltung (č. “šaltung”), što znači šema.
Da sednemo u automobil i da nastavimo naše istraživanje tuđica. Krajnji levi ili desni položaj upravljača (volan, iz francuskog) i dalje zovemo "ajnšlag" (einschlag), "kvačilo" nije pobedilo "kuplung" (nem. kuppein, č. kupajn, spojiti, zakačiti), a i ovo kvačilo je sumnjivo – nije “zakvačiti”, već “zakačiti”, a ni “spojka” možda nije najsrećnije rešenje. Tu su još i anlaser (anlaufen lassen, pokrenuti), gurtna (iako je “gurt” opasač, pojas, a “gűrten”, čita se otprilike girtn, znači vezati), šofer-šajbna (“scheibe”, č. šajbe, prozorsko staklo, “šofer” je francuska reč, ako se ne varam)...
Savet za naše dame: Nemcu, posebno Bavarcu koji nije podlegao tradiciji, dakle ogromnim količinama piva i kobasica, nemojte reći da je "šlang", pošto ćete ga proglasiti zmijom, ili u najboljem slučaju gumenim crevom (Schlange, č. šlange), već mu recite da je "šlank", ističući "k" – Schlank znači vitak, tanak.
Štampajte nešto na kunstdruku (Kunst-druck, umetnost-štampa), ne i na kunsdruku.
Glavni grad Austrije, Wien, zovemo Beč – nasleđeno od Mađara. Mi smo otišli korak dalje, pa mađarsku prestonicu zovemo Budimpešta, a ne Budapešt (Budapest).
Još malo o tuđicama:
Apel, poziv, od reči appela, naziva za drevnu spartansku skupštinu. Pandan apeli u grčkim polisima (odatle politika) gradovima-državama bila je ekklesia, odakle i termin “eklektički”.
Termin “lakonski”, (označava kratko, jasno i odlučno obraćanje), nastao od moderne grčke reči “Lakonija”, što je naziv pokrajine gde je nekada bila spartanska država (starogrčki: Lakademonija, Spartanci – Lakonci, Lakademonci). Poznat je (lakonski) odgovor spartanskog kralja Leonide na zahtev persijskog kralja (ne znam tačno kog) da mu preda Spartu bez borbe: “Veni et sume” – “Dođi i uzmi”.

Naš doprinos svetskoj jezičkoj baštini je reč “vampir”.

P.S. Slabo divanim madžarski, nemački, turski i francuski, prover’te da l' sam dobro naveo izgovore i da li sam dobro napisao originalne reči.

A onda se setih... Original, ne orginal, majica, ne majca, paradajz, ne paradajiz ili paradaiz, fijoka, ne fioka, hemijska olovka, ne hemiska olovka...