[Superhik]

Nakon što sam odigrao igru, svih pet epizoda - i to nekoliko puta - moram da sa nekim podjelim svoje duboko nezadovoljstvo.

Da se razumijemo, igra je imala potencijala, moglo se od nje napraviti zaista nešto, ovako, sve je ostalo na odličnoj ideji koja je poslužila kao još jedan dobar marketinški trik.

Odmah da upozorim sve koji ovo čitaju da će sve što napišem biti "TEŠKI SPOJLER"-znači, ako niste završili sve epizode čitate na svoju odgovornost !

Glavna fora igre su odluke. Kao, vi odlučujete kako će se priča dalje odvijati. Od ovoga nema ništa. Igra je linearnija od Čedine bele crte. Šta god uradili priča ide u istom smijeru. Evo samo primjer-šta god uradili zaglavićete na putu prema obali. Htjeli -ne htjeli moraćete završiti na farmi-ili na vozu-ili u onoj kući -ili u leglu onih fašista-ili na tornju,-ili u mrtvačnici-ili u hotelu sa psihićem. Možete birati koliko hoćete, ali u stvari ništa bitno ne možete promjeniti.

Čiju god stranu da držite, ishod je isti - onaj za koga ste navijali će vam u odsudnom trenutku pomoći. Prema tome svejedno je koga podržavate, koga birate, kakvo mišljenje izražavate, šta kome govorite, kome se ulagujete...

Vaše odluke su toliko bitne da klinac svakako umire, ona ženska što ima šanse da je smuvamo takođe, lik sa srčikom takođe,onaj smotani Ben takođe, brko takođe - i ,naravno najgrandioznije - šta god uradili vaš lik, "simpatični afroamerikanac" ( sa kim se inače indentifikujemo iz prve, jelte kao svi želimo biti dobrodušni nigeri) na kraju "prne u čabar".

Mislim stvarno, to je kao to, malo otužne patetike na kraju, par bitnih poruka ( čuj, Klementajn, suviše sam star da ti kažem, ali poslušaj moj savjet, ako misliš ostati živa - ne smiješ umrijeti), par kučećih pogleda i kao eto suze u oku. Alo, bre, došlo mi je da sam sebi odgrizem i onu drugu ruku (iako ne znači ništa sjekli vi onu prvu ili ne ) i kao Strahinjić zubima prokrčim put kroz horde zombija - balls to the wall, man !