[caine]

Gaming kompanije oduvek izbacuju igre cija je prica "nula" (cast izuzecima). Zato sam i prestao da se igram. Jednostavno, igre u globalu imaju vrlo malo umetnicke vrednosti i postalo mi je mnogo vece uzivanje da fanaticno pratim film, jer je tako mnogo lakse da dodjes do tog duhovnog/intelektualnog/emotivnog zadovoljstva i da se cak unapredis u tim pogledima i pocnes da posmatras svet drugacije. Jedino sto igre uglavnom nude je "primalno" zadovoljstvo kad provalis mehanicke, matematicke sisteme igre i pametno ih iskoristis da pobedis.

Naravno, ko se potrudi, moze da nadje i neku umetnicku vrednost ispod naslaga losih scenarija i stila, ali igre i traju dugo. Radije cu da procitam dobru knjigu ili da odgledam pet filmova nego da se bakcem s tim.