Citat:
|
Magneto kaže:
Naveo si jako puno dobrih primera gde korsinici jako često greše, no, nisi naveo možda najveću boljku (bar po meni) kada se pogleda generalna pismenost, odnosno poznavanje pravopisa od strane članova - čuvena rečca NE...
Uzgred, aerochivija, nisi apostrofirao krajeve reči u naslovu (ispravljeno).  |
Za NE sam se spremao... Ali, hvala ti što si mi uštedeo trud. A apostrofi su namerno izostavljeni, jer je naslov i trebalo da bude potpuno pogrešan, samim tim i provokativniji, komercijalniji
... "Jako puno"??? Dovoljno je i "puno" ili "mnogo"...
Ostale Aerochivijine poslanice
Apostolu: Zato sam i zamolio da se ne prozivamo poimence ("ponickence"), da ne ponavljam objašnjenje. A koliko vidim ti nemaš problemi sas govor. Pardon, nemaš problema sa rečnikom.
Bobiju: Tačno je da mnogi nisu stekli korisnu naviku da čitaju, čime se doteruje i sopstveni rečnik i znanje gramatike, jer se pravilne forme čak i automatski usvajaju (kao što se i slaganje vremena u engleskom brže nauči konverzacijom, čitanjem i samim slušanjem, nego pukim bubanjem pravila).
Preporuka: Pokušajte da nabavite i pročitate "Stilske vežbe" Rejmona Kenoa, u prevodu Danila Kiša. Izdanje "Reč i misao", male crvene knjige (ili samo knjižice, nikako "male knjižice",
deminutiv i ukazuje na nešto malo. Kad se pridev "mali" upotrebi uz imenicu u deminutivu, to se zove
pleonazam, tj. nepotrebno gomilanje reči (kao gornji primer - jako puno)...
"Knjige, knjige, braćo, a ne zvona i praporci!", reče davno Dimitrije Dositej Obradović.