[ivan90BG]

I meni isto. Svi u naselju su bili učlanjeni u lokalni video klub. Svakih nekoliko dana se uzimao film ili crtani, pa smo svi sedeli u dnevnoj sobi, jeftino bilo. Da ne pominjem da su svi gledali Kasandru prvu latinoameričku sapunicu u Srbiji. Naravno sve je to bila piraterija, radili su i uslužno presnimavanje kaseta, poso je propao kad su počeli da se kupuju računari (igraonice su takođe riknule). Snimale su se utakmice i filmovi sa televizije. Svadbe su snimali snimatelji velikim teškim kamerama na ramenu koje su snimale na VHS kasetu, a ko je imao para imao je malu kameru sa mini trakom, pa je sa nje presnimavao na VHS preko video rekordera kablom. Mi smo tada još imali televizor Ei Niš, ogroman ispupčen ekran sa 9 kanala, ali je zato video rekorder imao 99 kanala i daljinski. Ispod TV-a i videa su na polici bile naslagane kasete (još mi nije jasno kako su od tada baš sve nestale i nisu sačuvane).

Eh to je bilo bar na neki način lepo vreme. Onda je to prošlo, pa su došli računari, pa su naslagane kasete zamenili rezani CD-ovi i idemo opet piraterija. I to je bilo lepo vreme. E kad je došo brz i stalan internet, više ne mogu da kažem da je bilo lepo vreme na isti način. Nema više susreta sa ljudima zbog razmene nosača multimedijalnih sadržaja.