E da, a što se tiče ove političke rasprave, samo ću kratko da se osvrnem, jer se ionako sve može smestiti u dve-tri rečenice. Ulazak Srbije u EU nije pitanje izbora, niti će ko Srbiju da pita. Srbija je isuviše nebitan faktor da bi se o tome pitala. O tome će se pitati EU, tako da Srbija će u tu istu EU ući milom ili silom, a pre toga će isto tako milom ili silom morati da ispuni sve zahteve EU. Da li je to pravedno ili ne, nebitno je, jer politika ne funkcioniše na temeljima pravde, već na temeljima interesa, a siguran sam da EU svakako nije u interesu da u sred Evrope postoji nekakva zemljica od par miliona stanovnika koja non stop glumi nekakav samostan, inati se ostatku sveta i večito predstavlja bure baruta. Ajde da je tih par miliona složno u svojim stavovima, nego je barem polovina stanovništva proevropski orijentisana, a vrlo verovatno i više. Pa ako vi zaista mislite da će šačica od milion ili dva miliona ljudi moći da postavlja nekakve uslove EU koju čini preko 400 miliona ljudi, onda šta da vam kažem, živiti u snovima i dalje. I uopšte tu nije bitno ko je na vlasti. Jedino što ovi koji su protiv EU mogu da urade, jeste da uspore taj proces, uz određene žrtve po svoj narod (u vidu lošeg standarda, otežanog putovanja u inostranstvo, fuš robe koju su prinuđeni da kupuju...), ali ni oni ne mogu to da izbegnu. Živi bili pa videli.
A što se tiče ovih teorija zavere, masona, reptilijanaca... pa hebi ga momci, šta da vam kažem. Ako je i istina to što pričate, ne možete ama baš ništa da uradite povodom toga, niti će vam korišćenje piratskog softvera pomoći da izbegnete njihov uticaj. Mislim, ako su oni toliko moćni da kontrolišu ceo svet iz senke, onda vam oni određuju i šta ćete da jedete i šta ćete da oblačite i koji ćete mobilni da nosite, hej, pa verovatno vam određuju i gde ćete da se zaposlite i koliku ćete platu imati. Pa čemu onda trud i upiranje da objasnite kako naš život kontroliše neko iz senke kada to ne može da se promeni. Lepo prihvatite da živite u matriksu i prepustite se životu lakirane bubašvabe koja ama baš ništa u životu ne kontroliše. A na kraju krajeva, možete spas da potražite i u skakanju sa mosta, bešenju o krivu vrbu ili zašto da ne, pucanju sebi u glavu. See if I care
Za to vreme, ja ću, kao i svi normalni ljudi sam da kontrolišem svoju sudbinu. Eto, već sam odabrao posao koji ću da radim i zadovoljan sam što radim posao koji volim, Kada sam osetio da ne želim da radim za drugoga, otvorio sam sovju firmu, opet svojim izborom. Takođe, sam biram odeću koju ću da nosim, sam sam odabrao mobilni koji koristim, sam sam odabrao automobil koji vozim... istina postojalo je ograničenje u vidu dostupnog budžeta, ali u okviru tog budžeta, sve sam sam odabrao. Kada je u pitanju posao, sam biram sa kojim ću klijentima da radim, a sa kojim neću i koju projekat ću da prihvatim, a koji ne i još mi se nije desilo da nekoga odbijem, a da mi neki mason dođe i kaže, ne smeš to da odbiješ ili obratno. Pa sad, ako je neko i režirao moj život, drago mi je što se taj scenario poklapa sa onim što sam i ja imao u glavi