[donator99]

Ovo je pisano za skolske novine, tako da plz bez flamea vezanog za lose pisanje.

Светска Финансијка Криза
Од велике светске депресије 20их година прошлог века, светска економија је на крилима глобализације и индистрализације доживљавала драматични успон и развој, прогресивно јачајући и постижући до 20. века незапамћене резултате раста.
Оно што је 20их година, међутим, постало кристално јасно јесте утицај и способност банака да баце светску економију на колена, било намерно, било случајно. Овакав развој околности је, међутим, условљен самим системом капитализма и његовом зависношћу од потрошње, која се првенствено финансира из кредита, на којима почива целокупни економски поредак који ми данас познајемо.
Након санације велике депресије и њених последица, светска економија је бележила велики раст све до 2007. године. Тада је коначно постало јасно да растући број неуспелих хипотекарних кредита прети да озбиљно наруши економску стабилност САД-а.

У априлу 2007., на иницијативу Кристофера Тода, директора управног одбора Банкарског одбора сената САД-а одржана је конференција на којој су учествовали сви директори значајнијих банака западног света и на којој је постало кристално јасно да незадржива жеља банкара за профитом прети да уништи економску стабилност не само САД-а, већ и великог дела света.

Иако су били свесни да услови под којима су ризични кредити давани, и који представљају изузетно јак контраст наизглед ниским каматним стопама, воде у катастрофу, банкари су одбили да на било који начин модификују дотадашњу праксу давања кредита и одузимања кућа купљених на кредит од својих клијената који нису успели да испоштују услове из уговора. Захваљујући лобију који је представљао њихове интересе проблеми са хипотекарним кредитима су успешно сакривани од стране јавности, па је тако огроман део становништва био потпуно несвестан да је највећа финансијска криза после скоро 100 година пред вратима.

У септембру 2008. на светло дана коначо су испливали резултати вођења банака искључиво жељом за брзим богаћењем. Fannie Mae и Freddie Mac, који су у том тренутку или поседовали или гарантовали за око половине хипотекарног тржишта САД-а, вредног 12 билиона долара (12.000 милијарди) су национализовани, што је означило крај покушаја банкарских лобија да негирају постојање кризе, већ глобалних размера.
Следеће недеље, 14. септембра 2009. Merrill Lynch је продата Америчкој банци, док је Lehman Brothers поднео захтев за банкротство.

Пропаст ових финансијских институција је означио почетак глобалне рецесије, која се полако са простора САД-а преливала на подручје Европске уније и Кине. Кина и Јапан (чији је извоз прошле године пао за 35% на годишњем нивоу), који су свој извоз највише пласирали на тржиште САД-а су се нашли посебно погођеним од стране ове кризе. Због изузетно високог прилива девиза у Јапан, Јен је постепено јачао, што је условило проблеме за јапанске извознике, који су се због јачине своје валуте нашли у неконкурентској позицији на страним тржиштима. Када се на ово дода и смањена потражња постаје јасно због чега је извоз Јапана остварио рекордан пад. Решење овог проблема је врло јасно – обарање вредности домаће валуте. Међутим, ово решење носи са собом низ других проблема, од којих се највише истиче чињеница да би обарање вредности валуте проузроковало пад стандарда, што би изазвало социјалне немире који би у држави попут Јапана несумњиво довели до пада владе и политичких потреса у земљи.