Ušao sam u zgradu i pokupio onih $75 iz sandučeta koje mi je doktor Malkolm poslao. Ništa slađe od zarade ucenjivanjem. Draže mi je tih 75, nego Arturovih (okruglih) 201.
Opet sam poljubio zaključana vrata. Većina Amerikanaca, međutim, ima neku veoma čudnu naviku da ostavlja rezervne ključeve od stana ispod saksije ispred ulaznih vrata. Tako je bilo i sa Merien, Durbinovom devojkom.
Unutra je sve bilo golo, bez i jednog komada nameštaja osim stočića na kome je ležala telefonska sekretarica (
automatska,čitaoče, ne živa). Preslušao sam poslednju poruku iz koje sam saznao da je Durbin otišao u centar Los Anđelesa gde je odseo u hotelu
Skyline Apartments u stanu 2A, kod svog prijatelja Miltona, gde je očekivao poziv od izvesnog Renoa.
On, dakle, više nije bio u Santa Monici. Obavestio sam Artura o svom otkriću, a on mi je isplatio $150 za trud i rekao da će morati samostalno da preduzme neke korake. Ja sam, sa druge strane, rešio da probam da nađem Durbina nešto kasnije, kada me posao odvede u centar grada, ne bih li još malo olakšao Kilpatrikov novčanik.
Bilo je krajnje vreme da posetim nesposobnog Merkurija. Došao sam u njegov stan, a on me je, čudna mi čuda, dočekao vrlo neprijateljski raspoložen, ovog puta na nogama.
Pretpostavljam da imaš Astrolit, rekao mi je.
To će mi spasiti gu*icu kod LaKroja.
Ne računaj na to, odgovorio sam mu.
Znaš, dok si bio odsutan, malo sam razmišljao. Ne mogu da rizikujem da me neki novajlija pametnjaković diskredituje. Tako da ću, za par minuta, poslati vest LaKroju da klinac kojeg je poslao nije uspeo da preživi na okrutnim ulicama Santa Monike.
Merkurio, poželećeš da si poginuo onda na plaži. Navali, parazitu.
Za nekoga ko se bavi preprodajom oružja i krijumčarenjem dinamita, čovek, u mom slučaju – vampir, bi pomislio da će Merkurio iz pantalona izvući neku pucu visokog kalibra. Umesto toga, on je izvadio običan kuhinjski nož.
Naoružao sam se štanglom i aktivirao Moć dok je nesposobnjaković trčao ka meni sa sečivom u rukama. Razmenili smo par udaraca, nakon čega je on izvukao deblji kraj, mada ni ja nisam bio daleko od slanja poslednjeg pozdrava. Merkurio je na kraju ležao na podu razbijene lobanje, a ja sam stajao pored njega sa kuhinjskim nožem među rebrima. Izvukao sam sečivo iz mog mrtvog mesa, obrisao ga pokojnikovim lepo opeglanim sakoom i zadenuo za pojas. Da se nađe.
Onda sam malo ispreturao stan i pronašao dnevnik u kome je upravo preminuli preprodavac ostavio meni neophodne informacije. Naime, Astrolit je bilo neophodno odneti izvesnom Bertramu Tangu, jednom od vampira Santa Monike. On je, međutim, bio u zavadi sa Terezom Vorman, vlasnicom noćnog kluba
Asylum, koja je očigledno bila neka opasna vampirka.
Sledeći korak je bio pronaći gospođicu i okončati svađu.