Pa i nije tako teško otići odavde... izgubiti se u nečemu plavom, nežnom i mističnom... Dotaći na trenutak savršenstvo (iako je to samo jedan trenutak), slušajući "Panus Angelisus" / Pavaroti & Sting...Sklad.
Zaploviti ovog blagoslovenog jutra uz neku odgovarajuću melodiju do svetih mesta, zakriviti vreme i ne dati mu da kao neka halapljiva zver proguta svetost i svetlost... I nije tako teško jutros prošetati ruševinama Izraela, radovati se svim radostima ovoga sveta, jer danas je radostan dan... Osetiti mir... U manastiru Svete Marije Magdalene, u pećini Svetog Jeronima, u Poljima Pastira... Osetiti onu iskonsku posvećenost i bol na Golgoti, Zidu Plača... Ponovo se roditi i prosvetiti u dolini reke Jordan, gde se i danas vrše ritualna krštenja u znak zahvalnosti i ljubavi... Nije Izrael ovoga jutra tako daleko... Zapravo, on je tu, zavisi samo koliko želimo da ga posetimo i osetimo...
Vekovima je sve isto, samo što vreme nekada zna da pokoleba.Godine koje se vuku kao neki mrzovoljni starac, iscpljene i krhke, ponekad posute kišom i sivilom... Ono vreme kome je zaborav najbolji prijatelj, vreme koje treba pobediti...
Biti srećan,iako se kroz nas ponekad provlači neki Bodlerov "Splin", zapečaćen u tom istom vremenu, prognan i proklet od uzvišenosti, proteran iz savršenstva kao neki lopov, ostavljen ovde da ukrade sve... Ali ne, ovoga dana mu to ne treba dozvoliti...
Pružite ljubav, dotaknite večnost... Jer ovo je dan za to!
Neka vam bude blagosloven ovaj dan...
