Citat:
Marko_L kaže:
...Važno je samo ne zakucati se na jednom mestu i trpeti nešto što ti lično ni malo ne odgovara, a sve zbog straha za posao ili ne znam čega već. Za dobrog radnika posla uvek ima, samo se treba malo potruditi, konkurisati na oglase za posao, ići na intervjue, vući za rukav, biti snalažljiv, raditi na sebi, usavršavati se...
|
Mislim da je ovo "zakucavanje na jednom mestu"
kako si to nazvao, generalno teznja ljudi koji traze posao - narocito oni koji se prvi put zaposljavaju. Valjda je to ono kucno vaspitanje koje se pokupi od matoraca koji su ziveli u "srecno" doba komunizma kada je 99% ljudi docekalo (ili jos uvek ceka) penziju u firmi u kojoj su dobili prvi posao! Utuvljeno nam je u glavu da kad jednom nadjes posao to je to - radis sledecih 30-40 godina i ides u penziju - e pa, bilo nekad a sad vise nema. Ja sam se na svoju srecu otresao ovoga vrlo rano i ovo mi je treci posao (ili treca firma) za prethodne tri godine. Jednostavno sam se pomirio sa tim da siguran posao ne postoji, sada mi se super i ja bih vrlo rado ostao ovde do penzije ali se ne zavaravam i ni jednog trenutka ne pomisljam da se oslonim na to. Svestan sam realnog rizika da bukvalno sutra mogu ostati bez posla ukoliko "neko na vrhu" proceni da posao nema vise racunice. Sa druge strane ovu nesigurnost "trpim" zbog jako dobrih primanja koja po mom misljenju kompenzuju rizik ostajanja bez posla. U svakom slucaju mora se imati u vidi da ni jedno dobro placeno radno mesto nije sigurno radno mesto.