nešto mi se onako uklapa... nadam se da se čovek ne ljuti što mu korigujem, farbam poruku...
■
nema nam nešto našeg majstora za farbanje mora da je na nekim visinskim pripremama gde će kompjuteri stići 2046. godine, mora da trčkara po nekim selima gde još nije stigla emancipacija pa su muškarci pravi muškarci a žene su žene, a što bi drugo i bile...
■
kako se samo bila zaukala ona tema o ženama, sreća što je većina ostala pomalo bez daha inače bi nas razbile ko malu decu do kraja utakmice... one su tek počele da se zagrevaju a mi smo baldisali već odmah posle samog starta... mislim da smo mi nežnija bića, fol je da su to one... jednostavno im se ne pitamo... bobi se pomalo borio i u njega se jedino uzdam, normalno i u rokera i još par njih ali brate bilo je i velikih razočaranja... neki čvrsti igrači su se pokazali jako loše, da je bilo trenera izveo bi ih iz igre, da se malo odmore...
■
ovo nema veze sa prethodnim tekstom ali mi se vrti po glavi evo već par dana...
dok su pomorci krstarili, plovili bespućima vodenih pustinja, borili se sa uzburkanim morem, ljutim neprijateljima, suncem, žegom, glađu, vetrovima... neobrijani, nenaspavani, umorni ... dotle su njihove nežnije i bolje polovine gužvale posteljinu, znojile se, prevrtale se i patile...
patile u naručjima drugih muškaraca...
dok su neki morali krstarenjem do amerike dotle su njihove drage nekim drugim putevima stizale do zvezda...
malo je bez veze priznajem, ali ne škodi a ako ne škodi...