Citat:
DaAli kaže:
@nameless1
Pa ne vidim razlog zašto bi posmatrao HL 2 kao sinergiju, a Biošok ne?! Mislim da obije igre zaslužuju isti tretman. 
Pazi i za Biošok slično možeš reći „glavni zaplet je za pamcenje, tu je gomila sitnih pričica, raznoraznih dešavanja, interesantnih stvari za viđenje, sjajne atmosfere, jedinstvenog art stila, živopisnih NPC-eva.. da te sve to vuče da igras kako bi saznao sta sledi dalje...” Vidiš sličnost?!  |
Mislim da sam bio jasan, ali ponovicu. U Bioshock-u (originalu) kroz celu igru se vucaras skoro pa identicnim hodnicima, ubijas iznova i iznova manje vise identicne protivnike, slusas audio trake ( i to je to), art stil je interesantan ali vrlo brzo postaje monoton, atmosfera takodje; sitne pricice su zapravo deo glavne price (verovatno mislis na audio trake?), a NPC-evi su skoro pa nepostojeci (audio trake nisu NPC-evi), vec svi skacu da te ubiju. Znaci, jedno krajnje jednolicno i monotono iskustvo, koje da nema kvalitetne price, i nema sta mnogo da ponudi..
HL2 sa druge strane ti stalno predstavlja nesto novo, nema neku matricu koje se cvrsto drzi: cas se vozikas, cas puskaras, cas resavas zagonetke, cas se setkas medju NPC-evima i slusas sta govore, igras se sa novim oruzjima koja menjaju nacin igranja, sukobljavas sa novim protivnicima koji zahtevaju razliciti pristup, nivoi su raznoliki sa svojim jedinstvenim izazovima, itd. Znaci, kad god nesto pocinje da zamara, igra te uvek secne, pa je iskustvo veoma dinamicno. U takvim uslovima nije lako imati snazan narativ, tako da to treba imati na umu. A da je moglo bolje, moglo je..
Citat:
DaAli kaže:
ali mislim da neke stvari koje sam rekao stoje i da sam malo objektivniji od ljudi koji igru smatraju najboljom igrom ikad ili je svrstavaju u šta ja znam top 10/top 30.
|
