Citat:
bvitnik kaže:
PCM nije format bez gubitaka u odnosu na analogni signal jer se radi kvantizacija signala po vremenu i vrednostima što unosi grešku. To je neizbežno da bi se digitalizovao signal ali samo da napomenem da ipak postoje gubitci.
|
Ako ćemo strogo, bilo kakva digitalizacija analognog signala izaziva gubitke.
Ali ovde sam mislio na stvar sličnu kao kod JPEG slika. MP3, recimo, namerno izaziva gubitke kvaliteta, ali su oni tako "proračunati" da se to pri reprodukciji primećuje najmanje moguće.
A ova priča je neprecizna bez pojma kompresije. Potpuno isto kao kod digitalizacije i snimanja slika, može se koristiti kompresija podataka ili ne. Kompresija može biti bez gubitaka (kod slika format TIFF itd.) ili sa gubicima "proračunatim" tako da se najmanje moguće primećuju (kod slika format JPG). Kompresija bez gubitaka podrazumeva zamenu niza istih elemenata u fajlu jednim kraćim kodom (recimo, niz od 100 nula može se zameniti jednom nulom i kodom koji znači "ponovi ovo 100 puta").
Što se radi kompresija? Prosto - da bi fajl ispao što manji! (Pitanja veličine fajla i kvaliteta tiču se još jednog parametra koji se zove bitska brzina, bitski protok ili bitrate, ali to bi bilo previše priče za ovo kratko objašnjenje.)
Dakle kada se radi o tonu, PCM (fajlovi sa nastavkom .WAV) je nekomprimovani zapis digitalizovanog zvuka. Zapisi sa kompresijom bez gubitaka do sada su se prilično retko koristili - jedan jedini koji je u širem opticaju je FLAC (Free Losseless Audio Compression). Poznatiji zapisi sa kompresijom su MP3, WMA i OGG.