[Nash Knight]

Grafika je sa čisto tehničkih aspekata takodje fenomenalna, i u koraku je sa trenutnim šampionom Oblivionom (nekome je bolja, a nekome lošija). Naručito dobro izgledaju senke vegetacije kad upalite baklju i overglow efekat od koga pejzaži prosto sijaju. Medjutim ne može se preći olako preko toga da Gothic zahteva skoro duplo jaču konfiguraciju od Obliviona. Muzika u igri je priča za sebe. Melodije su hipnotičke, i menjaju se od akustične gitare do gajdi, u zavisnoti od vašeg okruženja. Efekti su OK, mada je glasovna gluma na istom (ne-baš-najboljem) nivou kao u prethodnom delu. To se može i očekivati/oprostiti jer je igra originalno na nemačkom jeziku, a znano je da sinhronizacija nikada ne ispadne baš najbolje.
Pored nelinearnosti najjači adut Gothica je to što je sve u igri bitno. Svaki poen na skill-u se oseća, svaki zlatnik je dragocen jer je oprema jako skupa, onda npr. meso je bitno jer popunjava jednu petinu energije, kože vukova imaju makar tri primene, svaka travka koju nadjete će vam trebati za neki napitak koji pak ako vam ne treba možete dobro prodati..
Pored navedenih problema igra ima još detalja koji su mogli biti bolje ispeglani. Animacija likova prilikom dijaloga je repetativna, AI koji je u Gothicu II bio odličan sada često šlogira (monsteri se zaglavljuju, NPCi samo smetaju u borbama..), lens-flare ‘bije u oči’ čak i u pećinama, nedoradjena brzina napada tako da će vam divlji veprovi biti mnogo teži protivnici od zmajeva...
Na kraju se može reći samo ’Šteta!’. Od potencijalnog TOP-10 FRPa svih vremena ostalo je samo ’moglo je..’. Sve je to trebalo da se krčka još makar tri meseca. Igra zaslužuje preporuku, ali samo za one koji imaju jak kompjuter i još jače živce (biti fan serijala pomaže). Ostali ostaje samo da se nadaju novim patchevima i grafičkim karticama ispod novogodišnje jelke.


Ocena: 73