kada sam prvi put probao dk2 sa elite: dangerous shvatio sam otkuda toliki hype. u međuvremenu sam se opasno navukao na elitu, i reklo bi se da sam krajnje ozbiljan u nameri da čim budem mogao spustim šapu na oculus rift cv 1 (možda i cv 2?). nikakva "augumentovana realnost" ne može da mi parira želji da omiljenu igru igram "kao da sam tamo". spreman sam to i da platim, baš kao što sam radije platio warthoga nego x52. znam da je skupo, ali sad imam igru koju mogu time da igram i koju želim da igram na taj način, ko zna da li će za 5 - 7 godina, kada naprava bude zadovoljavala tvoje stroge snadarde biti igre kojom ću želeti da se bavim. moje kriterijume po pitanju kvaliteta igara u desetak godine pređe jednocifren broj naslova, a nisu svi pogodni za vr headset-e.
u međuvremenu sa počeo i rust da igram sa headtracking sistemom na glavi, i iako je mnogo zahtevniji nego obično igranje mišem (pomeranje glave, ko bi rekao, umara vrat), siguran sam da ću, čim omoguće da isti igram i sa riftom na glavi, zaboraviti kako su se igre igrale pre "tog đubreta"
svako ima svoj ukus i za igre, i za vrstu doživljaja kakav očekuje od igara. nazivati nečiji drugi ukus đubretom, i to samo zato što je robustno i nije dovoljno fancy je... nalik na insistiranje na šarenoj produkciji tv pink-a
meni je recimo to insistiranje na "eleganciji" od uređaja od koga očekujem da bude funkcionalan zapravo poptuno pogrešan stav o tome čemu nešto služi i zašto ja to želim.