Celo popodne se nakanjujem da pišem o tome kako se Pisodorov nalupao u vezi sa WinRAR-om, preduhitrio si me i to vrlo argumentovano
Recovery record vredi svaki dinar, tim pre što je u specifikaciji RAR 5.0 prilično unapređen i ume da se izbori sa dosta oštećenim arhivama. Ko voli da rizikuje da mu gigabajti podataka propadnu zbog jednog bita koji je flipnuo na storidžu i poremetio ceo algoritam za dekompresiju, slobodno nek se drži drugih formata. Alternativa u vidu "prljanja" foldera .par fajlovima me je nervirala i pre 15 godina u vreme usenet-a, a kamoli sad.
Autor 7-Zipa već više od 10 godina odbija ubacivanje recovery funkcionalnosti u 7z format (u prepiskama na SourceForge-u) i verovatno nikad neće ni ubaciti.
Od ostalih opcija koje WinRAR ima a 7-Zip i dalje nema naglasio bih sledeće dve koje meni dosta znače:
1) Mogućnost pakovanja, otvaranja i raspakivanja multi-volume arhiva čak i kad svi delovi nisu prisutni u istom folderu (tj. mogu da kreiram arhivu direktno na flešu manjeg kapaciteta ili da raspakujem sa istog fleša, a da me WinRAR uredno pita da ubacim sledeći medij kad za to dođe vreme, umesto da moram da pravim privremene kopije na većem disku pa posle da prebacujem u delovima).
2) Direktan pregled sadržaja TAR-a u slučaju kompresovanih TAR-ova (.tar.gz, .tar.xz i slično). 7-Zip će unutar .tar.gz prikazati samo .tar, koji onda treba da se raspakuje pa da otvorim .tar da bih gledao fajlove, što u slučaju većih arhiva ume da bude veliko smaranje kad mi treba nešto na brzinu.
O ispoliranosti korisničkog interfejsa u korist WinRAR-a ne vredi ni pričati.