Takva igra, pod uslovom da ima dobru priču, bila bi nešto najbolje ikad napravljeno u domenu kompjuterskih igara.
Samo bih promenio to da možeš da se zaglaviš ako pogrešno rezonuješ - bolje da dobiješ neki loš kraj, recimo ubiju te ili ne rešiš slučaj, pa se vratiš usamljenom viskiju i tugovanju za starim dobrim danima.
Pa ti ne bi trebalo 3 megatone vremena.
Bitno je da, čak iako pogrešno rezonuješ, igra približno podjednako traje svima, inače bi morao stalno da se usnimavaš, da ne bi izgubio sate igranja kad popiješ game over. To usnimavanje bi ubilo uzbuđenje, koje bi sigurno bilo vanserijsko - možda nešto najbliže virtuelnoj realnosti ikad.
