Žan-Fransoa Šampolion (fr. Jean-Francois Champollion) (23. decembar 1790. — 4. mart 1832) francuski naučnik, filolog i orijentalista i smatra se ocem moderne egiptologije.
Šampolion je uspeo da dešifruje sistem egipatskog pisma - hijeroglifa. Šampolionovi prethodnici koji su takođe doprineli dešifrovanju hijeroglifa bili su Slivestr de Sasi (fr. Silvestre de Sacy), Johan David Ošerblad (šve. Johan David Akerblad), Tomas Jang (engl. Thomas Young), i Vilijam Džon Banks (engl. William John Bankes).
Šampolion je preveo delove kamena iz Rozete, otkrivajući sličnost egipatskog jezika s koptskim. Otkrio je da je sistem egipatskog pisma kombinacija fonetskih (zvučnih) i ideogramskih (slikovnih) znakova.
Šampolion je rođen u Fižaku u Francuskoj. Bio je poslednje od sedmoro dece (od kojih je dvoje umrlo pre njegovog rođenja). Nekoliko godina živeo je u Grenoblu, a već kao dete pokazao je izuzetan dar za jezike. Već do 16. godine savladao je desetak jezika uključujući koptski, a postao je zaljubljenik u staroegipatsku kulturu u doba kad je ona bila vrlo malo poznata. Šampolionov interes za egiptologiju bio je inspirisan Napoleonovim osvajanjima u Egiptu u razdoblju između 1798. i 1801. godine.
Do 20. godine Šampolion je naučio latinski, grčki, hebrejski, sanskrit, amharski, avestanski, pahlavi, arapski, sirijski, kaldejski, perzijski, etiopski i kineski pored njegovog maternjeg francuskog. Godine 1809. postao je asistent profesor na odseku istorija Grenoblea.
S obzirom na njegov interes za orijentalne jezike, naročito koptski, povereno mu je dešifrovanje novotkrivenog kamena iz Rozete. Razdoblje od 1822. do 1824. godine proveo je na tom zadatku i upoređivao grčki natpis kamena iz Rozete s hijeroglifskim pismom drugih egipatskih spomenika. Otkrio je određena slova i došao do zaključka da egipatsko pismo uključuje zvučne i slikovne znakove. Prvi je odgonetnuo imena Kleopatra i Ptolemejidi, a uočio je i razliku između hijeroglifskog pisma i kasnijih jednostavnijih verzija (hijeratsko i demotsko pismo). Rezultate svog rada objavio je u „Nacrtima sistema hijeroglifa“ (fr. Précis du systčme hiéroglyphique) iz 1824. godine. Danas njegovo otkriće predstavlja temelj moderne egiptologije.
Šampolion je takođe otkrio važnost Torinske kraljevske liste ili Torinskog kanona (iz Egipatskog muzeja u Torinu), jedinstvenog papirusa iz doba kralja Ramzesa II koji sadrži spisak svih staroegipatskih stvarnih i mitskih vladara, kao i imena božanstava iz predfaraonskog doba. Šampolion je 1826. godine utemeljio egipatsku zbirku muzeja Luvra i postao profesor egiptologije na „Francuskom koledžu“
Englez
Tomas Jang je drugi naučnik koji se smatra najzaslužnijim za razumevanje egipatskog pisma. Jang je svoj rad temeljio na radu švedskog diplomate Ošebalda koji je istraživao demotski alfabet od 29 slova, uveren da je isključivo fonetski. Do godine 1814. Jang je u potpunosti preveo demotski tekst kamena iz Rozete, pri čemu je sastavio listu od 86 demotskih reči. Jang je zatim proučavao hijeroglifski alfabet i učinio određeni napredak, ali smatrao je da se radi o prevodu (demotsko i hijeroglifsko pismo), dok je ustvari bila reč o parafrazama. Godine 1823. objavio je „Izveštaj o najnovijim otkrićima u hijeroglifskoj književnosti i egipatskim starinama“ (engl. Account of the Recent Discoveries in Hieroglyphic Literature and Egyptian Antiquities). Neki od Jangovih zaključaka pojavili su se u znamenitom članku Egipat kog je napisao za enciklopediju Britaniku 1818. godine.
Kad je sledeće godine Šampolion objavio svoj prevod hijeroglifa, Jang ga je pozdravio ali je takođe tvrdio da je Šampolionov sistem baziran na njegovim člancima. Šampolion je to odbacio i nije hteo da pripiše zasluge Jangu. U narednom periodu, u skladu sa političkim tenzijama, Velika Britanija podržavala je Janga, a Francuzi Šampoliona. Premda je Šampolionovo razumevanje gramatike egipatskog pisma ukazivalo na greške vidljive i kod Janga, ustrajao je u tvrdnji da je sam dešifrovao hijeroglife. Nakon 1826. godine, kao kustos Luvra, ponudio je Jangu pristup demotskim rukopisima.
Ipolito Rozelini (it. Ippolito Rosellini), utemeljivač italijanske egiptologije, 1827. godine doputovao je u Pariz sa namerom da proučava hijeroglife po Šampolionovoj metodi. Ova dva filologa postali su veliki prijatelji i su odlučili da organizuju ekspediciju u Egipat kako bi potvrdili valjanost svojih otkrića. Ova naučna misija, poznata kao Francusko-toskanska ekspedicija, ostvarena je uz pomoć toskanskog vojvode Leopolda II i francuskog kralja Šarla X.
Predvođena samim Šampolionom, ekspedicija sa 14 članova krenula je 21. jula 1828. brodom iz Tulona prema Egiptu. Plovili su uzvodno rekom Nil i pritom proučavali brojne spomenike i natpise, a otkrića su kasnije objavljena u „Spomenicima Egipta i Nubije“ (fr. Monuments de l'Egypte et de la Nubie) (1845). Ali ova je ekspedicija postala poznata i po destrukciji staroegipatskih spomenika. Pri istraživanju Doline kraljeva, Šampolion je nepovratno oštetio grobnicu Setija I, odnoseći dve velike zidne slike, koje se danas nalaze u Luvru i u muzeju u Firenci.
Narušenoga zdravlja i iscrpljen radom, Šampolion je umro 1832. godine u Parizu, u 41 godini. Sahranjen je na groblju Per Lašez (fr. Pčre Lachaise). Pojedine delove radova Šampoliona obradio je njegov stariji brat Žak Žozef Šampolion-Fižak (fr. Jacques Joseph Champollion-Figeac), a Šampolionov sin Eme-Luj (fr. Aimé-Louis) (1812—1894), napisao je biografiju braće.
O arheološkim nalazištima ću postovati čim nađem linkove.
