Citat:
paterfamilias kaže:
Postoji prosvetna politika,ekonomska politika,kaznena politika,politika u IT oblasti i još mnogo drugih "politika".
MK se bavi prizemnom dnevnom politikom,martom 2003 godine,američkim establišmentom,islamskim fundamentalistima i sličnim glupostima.....
.
|
Ja nisam imao problema sa pucanjem u vojsci ali sa marsiranjem, redarskim duznostima i dezurstvima, ocajnom hranom da.
Tako da FPS-arenje nije mi nimalo uticalo na to. Sve u svemu nije bilo toliko strasno koliko dosadno.
Da se vratimo na topic.
Ocigledno je da developeri igara idu linijom manjeg otpora i da prave igre koje su deo ikonografije i pogleda na svet glavnog tj. americkog trzista tako da su price i zapleti i good - bad guys podele uloga unapred odredjene. To i jeste jedna vrsta indoktrinacije mada ima vishe veze sa nespremnoscu izdavaca i razvojnih timova da prave igre koje mnogo odskacu u tom smislu (iliti milije su im pare nego bilo sta drugo).
E sad pravo je pitanje koliki je stvarni uticaj i domet igara uopste. Recimo u slucaju nekakve golotinje u igri Mass Effect (uz ogradu da nisam igrao) to je izgleda bila vest na Fox news-u u Americi. To pitanje onda postaje politika, jer zaboga mladi narastaji ce propasti od toga a ne od besmislenih ratova koji ti isti politicari vode po svetu. Kako ljudima objasniti da postoje PG rejtinzi i da se igre vrednuju po njima? Ili recimo Manhunt 2 koji je zabranjen u Engleskoj zato sto je nasilan. I to je politika. (BTW igrao sam samo prvi deo i koliko sam cuo drugi jer bzvz)
Dakle politika utice na sadrzaj igara, zato sto ih neko smatra nepodobnim. Dakle cenzura postoji. Neko smatra (politicari) da ih treba zabraniti. Kao posledica toga i konformizam i autocenzura izdavaca je na delu. Ne uzima se u obzir da je prosecan igrac obicno punoletan i sposoban da sabere dva i dva, pa se video igre i dalje vezuju za klince. A manipulacija decom je zgodan nacin da se namakne jos koji politicki poen.