[The mighty Boo]

Zanimljiva je svakako i mehanika igre. U "istrazivackom" modu, svet igre vam je kompletno otvoren, ali igrac mora pratiti puteve kao u Dungeon Siege-u,
doduse sa mnogo vise nelinearnosti. Ipak okruzenje nije potpuno slobodno poput Morrowind-a sto je kompromis napravljen da bi se mogle ubaciti pre-renderovane scene i unapredila grafika a odrzale performanse. Pogled je iz treceg lica iz koje igrac vidi samo glavnog lika, dok se ostali clanovi druzine pojavljuju u toku borbe i cut-scene-a. Kada igraca zadesi random encounter, igra prelazi na bojno polje u kome se vide prva tri clana druzine sa jedne strane a do tri neprijatelja sa druge. Borba je kompletno potezna a redosled se vidi u gornjem desnom cosku interfejs-a (koga nema dok igrac istrazuje, da bi se upotpunio filmski dozivljaj). Ostali podatci su citljivi i jasni- specijalni potezi, zivot, mana itd. Ostali clanovi druzine ne ucestvuju u borbi ali se mogu ubaciti po "tag" sistemu tj. jedan izadje a drugi udje sto zahteva veliku dozu takticnosti u pristupu. Klase ne postoje vec se svi likovi razvijaju na tkz. sphere grid-u koji je jedna velika tabla sa isprepletenom mrezom skillova i poboljsanja u obliku krugova koji se otkljucavaju sticanjem XP poena i koriscenjem specijalnih sfera koje se nalaze tokom igranja. U sustini razvoj je linearan, svaki lik razvija svoju klasu do kraja, ali posle moze stici i sve ostale sposobnosti ukoliko je igrac dovoljno uporan. Klase bi bile sledece: Tidus je agilni borac koji zrtvuje snagu za brzinu, Auron teskas i njegova suprotnost, spor ali ubitacan, Wakka je nesto izmedju ali je bolji od obojce protiv letecih protivnika, Yuna je tkz. "beli mag", sa magijama za prizivanje, lecenje i zastitu, Lulu je "crni" mag sa raznovrsnom ofanzivnom magijom, Rikku je lopov i konacno Kimahri je nedefinisan i na igracu je kako ce se on razvijati. Zbog sustinske razlike u klasama i cinjenice da se samo tri lika mogu koristiti nuzan je oprezan takticki pristup. Dakle, mehanika, iako cudna, (pogotovo nekom ko nije igrao druge japanske rpg-ove) vrlo je funkcionalna, nudeci vise dubine nego akcioni rpg-ovi ali manje nego oni kompleksniji poput Baldurs Gate-a ili Morrowind-a. Misljenje je autora da je jedina ozbiljnija zamerka mehanici ucestalost random encounter-a, kojih je svakako previse. Za pitanje kontrola dovoljno je reci da se one uce brzo i lako i da uopste ne predstavljaju problem, pogotovo sada kada su bitke kompletno potezne.

Ukratko Final Fantasy X je RPG bez premca nezavisno od platforme ili vremena. Malo igara koje mogu da mu pariraju, po bilo kojoj stavci i dok se na zapadu ne pojavi ozbiljan i profesionalan tim kao sto je Square-ov ili kao sto su to nekada bili Bioware, Black Isle ili Interplay, tako ce i ostati. Remek-delo.

Konacna ocena:_______________________ 96


(FMV) (FMV)

(In game)