[Neutrino]

Mare! kaže:

Ne slazem se. Prvo zato sto pajton nema tipove

Dinamičko tipiziranje ne znači da jezik nema tipove podataka već da se konverzije između tipova rade implicitno po potrebi. Dakle, Python svakako dolazi sa svojim setom tipova podataka.

Mare! kaže:

ima dosta precica za petlje i nizove i onda se teze kapiraju osnove.

Sintaksa je samo vid izražavanja ideje programera i kao takva je praktično nebitna za krajnji cilj.

Mare! kaže:

C je bas zgodan zato sto sve mora rucno, nauci se lepo baratanje petljama, nizovima, funkcijama, i bas zato sto je nizeg nivoa moze da se skapira kako programiranje funkcionise ispod haube, dosta mi se puta to znanje isplatilo.

C je mač sa dve oštrice zato što sa jedne strane intiman odnos koji ima sa hardverom daje mnogo veću kontrolu nad njim ali sa druge strane ta sloboda vodi u mnogo komplikovaniji i potencijalno opasaniji kod jer C nije "memory safe" (stack/buffer prekoračenja, dereferenciranja null pokazivača itd.)

Mare! kaže:

Takodje, apsolutno ne moraju da se koriste pointeri ili bilo sta "komplikovanije" u C-u.

To stoji ako ne želiš da koristiš C za pisanje bilo čega komplikovanijeg od "Hello world" programa. Za sve ostalo dobro poznavanje svih C elemenata je apsolutno neophodno jer su biblioteke koje se koriste u C programima krcate strukturama, pokazivačima, dinamičkim alokacijama memorije, preprocesorskim direktivama itd.

Mare! kaže:

Samo zato mislim da pajton nije dobar jezik za pocetak, jer mnoge stvari skracuje i onda se slabije skapiraju osnove, sto znaci da se neki drugi jezici dosta teze uce. Mislim da je prelazak sa C-a na pajton neuporedivo laksi nego obrnuto. Zaista ne znam zasto se ljudi toliko plase C-a, ja mislim da se uz njega dosta lako uci.

Python ne skraćuje ništa već prosto ima drugačiji pristup, poznatiji u Python zajednici kao The Zen of Python, što je i jedan od glavnih razloga za njegovu popularnost.

Mare! kaže:

Podseti se kako izgleda pocetnicki C, nema nikakvih zvezdica i apersendova, a po mom misljenju to low level znanje memorije koje nudi je skroz korisno, stack, heap, nizovi u memoriji itd.. A to sve takodje ne mora da se zna, pricamo o bas bas pocetku ucenja programiranja. Znaci sabiranje brojeva, digitron, sabiranje prvih n brojeva, faktorijal.. za te stvari C je po meni idealan. Naravno, ne pokusavam da nametnem svoje misljenje, vec sam rekao da sam jezik nije toliko bitan, i da ce mu svako reci drugacije. Bitno je raditi redovno, i raditi puno (ako zelis da ti to bude profesija).

Poenta je da posle određenog vremena baby-sitting hardvera postaje jako zamoran i dosadan posao koji bez razloga troši vreme i novac pa prvi kontakt sa managed jezicima izgleda kao LOTO premija.

Za pisanje visoko-performantnih aplikacija za proračune, programiranje embedded uređaja i slične visoko specijalizovane primene (kerneli itd.) C je i dalje poprilično dobar izbor. Međutim, bilo kakva izrada GUI aplikacija u njemu je danas apsolutno besmislena pored daleko boljih opcija koje postoje.