Da se razumemo, igra nije bez mana. Repetitivna? O da.
Ja npr, brodove ne kupujem, nego opravljam one srušene po planetama, i to je jedini način sa kojim ja dolazim do novih modela. Jbg, slav mentalitet valjda, što bi dao pare za novo, kad može da se opravi
A sve to automatski znači jedno isto, do sada već 10-ak puta.
Prvo nađi beacon, pa pravi bypass čipove dok ne ubodeš transmision tower, pa onda odleti do tamo, pa reši zagonetku, pa odleti do lokacije gde je srušeni brod, pa žongliraj inventar da prebaciš šta ti treba, pa skupljaj resurse ponovo da opraviš delove, i na kraju resurse za warp ćelije.
Ali...meni taj tip repetitivnosti ne smeta. To je kao štap i šargarepa, cimanje i maltretiranje za neki 'viši' cilj. Ništa lepše nego kad se zezam 2-3h dok ne opravim brod i pravac onda svemirska stanica, ili warp u novi sistem.
Priča u igri? Ahhahah.
Dobar dan, pazarili ste našu igru, ima 18 kvintiliona planeta, cilj Vam je da dođete u centar galaksije. Kako? Smislite sami. Thank you and come again in Apu voice.
Doduše, meni lično, je to jedna od najbitnijih stvari u celoj ovoj priči. Sloboda.
Da radiš šta hoćeš, koliko hoćeš, kad hoćeš.
Rudarenje materijala zarad prodaje? Izvolte.
Probijanje tunela sa jednog kraja planete na drugi kroz jezgro sa plazma launcherom? Ko je dokon nek' izvoli.
Katalogiranje flore, faune i geoloških pojava? Check.
Obilazak planeta? Učenje vanzemaljskih jezika? Opravka srušenih brodova? Pronalaženje novih tehnologija i učenje novih planova za delove? Sve je tu.
Iako deluje krajnje jednostavno, ovo nije igra za sve. Pojedinci vole da ih igra mazi i pazi i vuče za ular kao konja, pojedinci to isto ne vole, i to je prosto to. Kome se ne sviđa nije dužan da igra i kupuje, kome se sviđa on je to odavno uradio i sad uživa. Svakom svoje.