Moje nezaboravno iskustvo sa informatikom u srednjoj skoli:
U 3. godini dobili smo predmet programiranje, nesto sto sam ja cekao ko zedan kisu,spreman da se konacno upustim u taj beskraj. Radio se C, ali ne lezi vraze, pade nam ista profanka koja nam je drzala informatiku u 1. godini i posto je sva nezainteresovana za objasnjavanjem + pati zena od nekih kompleksa, mozete misliti na sta je to licilo. Kad god smo joj rekli da nam nesto nije jasno, njena replika je bila "Pa kako vam bre nije jasno" uz nezaobilaznu viku i histeriju. Da ne pricam o situaciji kada nam je objasnjavala pokazivace, nesto sto svaki C programer mora da zna u prst, zena nas je tu ostavila u debelom mraku.
Ali u 4. godini dolazi legendarni Bogicevic, jedan od najomrazenijih nastavnika u skoli i to samo zato sto trazi znanje i ne popusta, ali vas i zeli nauciti necemu. Zbog ovoga su ga svi ucenici mrzeli i zbog ovga ga je bio glas babaroge skole. Krene nama nastava, dolazi covek pa pise pa pokazuje crta da bi objasnio i potrebno je samo malo ukljuciti mozak da bi razumeo. Ako bas ne razumes mozes da ga pitas, oce bre covek da pokaze. Kod njega sam naucio pokazivace u mali prst, i mogu samo da mu budem zahvalan za sve sto je uradio za nas. Redovno je davao domace zadatke, uvek je trebalo napisati program koji resava naki matematicki problem, i nikako nisi mogao da imas ni 2 a da nisi radio domaci. Za domace je ovde bila opsta prepisivacina i to uglavnom od nas troje, cetvoro koji smo fino znali programiranje, ali si uvek morao da objasnis sta tvoj program radi. Tako je lovio prepisivace i ako nisi znao da objasnis sta ti radi program znaci da si prepisao, the end. Secam se jednom da je dao sledeci zadatak:"Napisati program koji za unos prihvata jedan broj od 1-10 i zatim ispisuje sve brojeve od 1 do n^2 u spirali.
Tipa uneo si 4 a ispis bude:
Kod:
1 2 3 4
12 13 14 5
11 16 15 6
10 9 8 7
Nakon 2-3 dana resio sam zadatak i kada sam program pokazao profesoru samo je rekao, prekopiraj mi to na disketu (tad flesheva nije bilo) da pokazem nekim programerima sta umeju da rade ucenici u srednjoj skoli.
Kada smo ga pitali zasto nam stalno zadaje matematicke zadatke, covek je samo rekao: "Ako ne znate matematiku ne znate da programirate. Tacka."
Jasno covek je hteo da kaze da su mata i programiranje vrlo povezani. Ja samo se u ovo uverio tokom svojih studija a pogotovo kada sam bacio pogleda na programiranje grafike (OpenGL i te fore), sve sama mata.
Zahvaljujuci konstantnim domacim zadacima koje je profesor davao a koje sam redovno radio naucio sam osnovno programiranje u C koliko god je to moguce za jednog srednjoskolca, dovoljno da nisam morao da spremam pismeni iz C-a na prvoj godini faxa, samo izasao i dobio 10. Bez zezanja.
Eto primer kako neki profa koji je proglasen za Hitlera skole u stvari predstavlja coveka koji zeli da nas nauci da bi smo jednoga dana bili obrazovani ljudi, a ne neke maloumne ispicuture ispred prodavnice. Zbog tog svog zahteva za konstantnim radom proglasen je za retarda, majmuna kretena, a i neki profesori ga nisu bas nesto mirisali. A gde sam danas: evo ostala 5 ispita do kraja na matf-u zevzecim se sa programiranjem AI u video igrama, i tako...