Slovenska mitologija jeste dobra.
Na žalost, o njoj se jako malo zna, jer o njoj nema verodostojnih pisanih izvora iz relevantnog perioda, jer su Sloveni opismenjeni najezdom hrišćanstva. Valjda svi znamo priču o Ćirilu i Metodiju, te o crkvenoruskom jeziku koji narod nije razumeo itd itd.
Činjenica je da su sve indoevropske mitologije na sličan kalup; motivi su im slični, ima mnogo zajedničkih elemenata (npr. zmajevi), mitologije i folklor balkanskih naroda takođe imaju mnoge zajedničke elemente (npr. verziju
Zidanja Skadra imaju Hrvati, Srbi, Albanci, Crnogorci)...
"Ono što se zasigurno zna o slovenskoj mitologiji su neka glavnija božanstva, kao što su Perun (kasnije prešao u Sv. Iliju), Svarog, Svetovid (slovenska verzija boga Vida), Dajbog ili Dažbog (za koga se verovalo da je bio plemenski zaštitnik Srba, pa se otud očuvala ona čuvena uzrečica "Daj Bože"), Veles idr. Neka minorna božanstva takođe su se sačuvala u potonjim danima. Npr. Boginja Vesna (proleće), Siv (zima) i Vedro (koji greje zemlju posle kiše koju daje Dažbog). Ova Božanstva su se sačuvala u mnogim rečima slovenskih jezika koje i danas imaju istu konotaciju.
Takođe, mnogi stari rituali i verovanja sačuvali su se i u hrišćanskim danima. Hajde da se pozabavimo malo Božićem, pošto su ga neki skoro proslavili, a neki će ga proslaviti u narednim danima.
(iz knjige "Religija Slovena dohrišćanskog perioda" Jurija Miroljubova)
"U tradicionalnom proslavljanju Božića kod Slovenskih naroda, oseća se veliki uticaj paganstva iz prošlosti. Na primeru pravoslavnog božićnog obreda:
Pored ikone Hristovog rođenja raspoređuje se po podu ražana slama, letnji snop, seno, a na sredini se ostavljaju tri činije: jedna sa medom, druga sa tamjanom i treća sa mirisnom smolom u koju se stavlja novčić. Pored toga, postavlja se tanjir sa suvim plodovima gorke trave i bokali sa zrnevljem žitarica, pšenice i ječma. Na stočić pokriven vezenim čaršavom odlaže se rukovet kudelje, parče ovčije vune, kolač i čirak sa tri sveće. Na pod se stavlja volovski jaram, a ispred njega konjska uzda. Tu je i riđa ovčija koža (atribut Peruna), a na njoj je kotur suncokreta.
Kao što se iz navedenog primera može videti, u dekoru praznika se neprestano ponavlja broj tri. Ako tome dodamo podatak da se tri posude sa koljivom, varivom i pšeničnom kašom postavljaju pred ikonu rođenja Hristovog za vreme službe, imamo i znak da jela sa Badnje večeri poseduje religiozno značenje. Utoliko više što doneti jelo u crkvu za vreme službe ima karakter prinošenja Bogu. To je, naravno, ostatak običaja žrtve na dan praznika. Broj tri u dekoru praznika poistovećuje se sa uspomenom na velike i male Triglave iz paganstva. Razlog što su se Sloveni čvrsto držali svojih iskonskih običaja, nalazimo u činjenici da je čitav njihov način života bio vezan sa prirodnim ciklusima. Ratari su živeli i radili onako kako je to priroda od njih iziskivala. Letnji snop, slama od rađi i seno, takođe su atributi paganske religije, ali se uklapaju i u hrišćanske ideje. Kotur suncokreta je, naravno, kasnijeg porekla, ali je i u njemu izražena paganska ideja leta i sunca. Reči pravoslavnog pojanja: "Tebi se klanjamo, suncu, pravdi... u ovom svetu svetlosti i razuma..." takođe pripadaju ciklusu prirode.
Ako se podsetimo da se Božić poklapa sa vremenom paganskog praznovanja zimskog Kolede (vidi link na kraju posta), onda je jasno odakle proističu atributi leta. Ipak, svaka religija, pa tako i hrišćanska, poštuje kult sunca i prihvata te atribute. To je jesnim delom i razlog što je paganstvo moglo da ustupi mesto hrišćanskoj religiji. U mnogim odnosima paganstvo je prosto pripremilo tle za hrišćanstvo, a u drugim se uklopilo sa njim. Iz toga logično proističe da problem nije u nazivu Božanstva, već u ideji koja je u njih utkana."
Inače badnjak koji je deo božićnog obreda, potiče od starog kulta obožavanja hrasta (koje su Sloveni rabili na veoma čudan način- uglavnom sečenjem i "davljenjem" hrastova u reci).
Malo opširnije o starim slovenskim Božanstvima i običajima postovala sam već
ovde, pa koga zanima može da isčita.