Citat:
Partybreaker kaže:
Meni lično se ne sviđa generalno pravac kojim ide gaming, bilo konzolni, bilo PC. Sve manje ima mesta za eksperimentisanje, sve je više šablonskih naslova i remake-ova, a hardver je sve skuplji. Kao da je zlatno doba kreativnosti već prošlo i sada svi igraju na sigurno. I sve to dobro naplaćuju.
|
Kad malo razmislim kako smo do toga došli, nameće se da smo sami krivi (prosečan igrač jelte). Sa jedne strane se uvek navija za brz razvoj hardvera i divi se naslovima sa visokim vrednostima produkcije. Ako napredak na tom polju izostane, ljudi mahom budu razočarani. Kod većine se takođe puno vrednuje kvantitet, tj. koliko kvadratnih kilometara igra ima, koliko sati traje, itd. Tj. meri se vrednost igre kao da se kupuje sir a ne umetničko delo. Tako su sama očekivanja igrača ustvari oblikovala igre do stanja u kojem su danas. One su postajale sve veći "blockbusteri", sve skuplje i sve kompleksnije za razvoj. Dok je moglo da ih napravi par drugara u podrumu, samo mašta i hardverske mogućnosti su bile limit. Sada kada ih 5 godina po 12 sati dnevno pravi tim od par stotina ljudi, treba imati cohonas do poda i živce kao kanap da eksperimentišeš umesto da praviš nešto što većina sigurno voli. Drugim rečima, iz ruku malih entuzijasta/umetnika/preduzetnika je preraslo u tipičnu industriju.
Ovi Indie naslovi što se i dalje rade sa svega par ljudi i mnogo manjim ulaganjima se i dalje igraju raznim idejama, ali su tehnički dometi tih igara jasno ograničeni količinom novca i vremena koji su u njih uloženi, pa tako retko kad i zainteresuju nekog ko već nije u toj niši.
Tako da bih rekao da je masa dobila upravo ono što je i želela. Problem imaju samo oni čiji se ukus ne utapa u današnji prosek. Mada, kad se jednom oprostiš od velikih franšiza i prihvatiš da većina njih nikada neće biti ono što su bile, nađe se uvek ponešto dobro i vredno igranja.