The Man Who Wasn`t There
Познавајући моје литерарне покушаје, могао бих да се кладим да је овај филм написан од краја ка почетку. Невероватно ефективна последња реченица. Били Боб је одрадио своје поштено, ту нема шта. Један од најбољих филмова које сам гледао ове године, а чак нисам ни љубитељ браће Коен (зато га гледам тек сада).
Fracture
Ово се догоди када са једне стране имате једног Ентони Хопкинса и једног Рајана Гослинга. На страну што не схватам одушевљене жена по питању овог млађег (у односу на, не знам, Бред Пита, Кристијан Бејла, Џони Депа итд), није ми јасно како је неко и помислио да ова два глумца могу да буду у истим сценама, па још у дуелима. Хопкинс поједе сцену, а тада релативно млади Гослинг делује катастрофално неубедљиво и у сценама када посматра свој одраз у огледалу. Покушаји драматизације, прихватање неуспеха су буквално патетични. Хопкинс није никаква новост, наравно, у улогама Чистог Зла, али ћете овог пута навијати за њега сасвим сигурно. Што вам сценариста неће дозволити и ово је баш укус незаслуженог пораза, али од овако комерцијалног филма друго се није ни очекивало. Треба напоменути лепу фотографију, што се и не виђа баш често у новије доба.