[vasiljevic]

Prvo jedna tragična vest: na vežbama na Pasuljanskim livadama poginulo dvoje pitomaca, dvoje teško ranjeno, i 5 lakše ranjeno. Eksplodirala zaostala granata 30mm od ABGa. Saučešće porodicama, i želje ostalima da se brzo oporave.

A sada odgovor na pitanje da li će i kada Russki stealth u naoružanje. I naravno, opet jedna priča o Rusima i Amerima i njihovim vrlo sličnim rešenjima. Svojevremeno, Ameri su radili na projektu F-111. Lovac bombarder koji je imao promenljivu geometriju krila i koji je bio jedan od nekoliko tipova aviona te konstrukcije. Na zapadu je tu još bio i F 14 (ne toliko uspešan kako se misli), i naravno najuspešnije njhovo rešenje Tornado, dok je na Ruskoj strani tu bilo dva modela Mig 23/27, pa serija Su17 i Su 24.

Ameri nikada nisu imali dobra iskustva sa tom konstrukcijom, jednostavno imali su previše problema, komplikovano održavanje, letne karakteristike nisu bile one koje su davane, pogotovu kod F 111 koji je trebao da bude prvenstveno lovac pa potom lovac bombarder. On je prvo izgubio ulogu lovca, pa potom i bombardera i na kraju opstao kao avion za elektronsko ratovanje i to silom prilika, Imao je dovolju nosivost za opremu koja je trebala i koja je tada bila gabaritna i teška, a bilo ih je na raspolaganju u velikim brojevima pa je tu našao uhlebljenje. Od udarog aviona prve linije do podrške, nije baš lep put. F 14 je opstao u mornarci jer nisu imali nijedan avion koji je mogao da opstane dugo u vazduhu (F 18 to nije mogao) pa je nedostatak projekta a bome i protivnika zadržao dotični u naoružanju. Sve u svemu, nije im se posrećilo.

Sa druge strane, Rusi razvijaju kontrapod F111, njihov Su 24. Oni od starta kreću sa jasnom strategijom, prave ne lovca već lovca bombardera čija namena je nalet na malim visinama i napad na ciljeve na zemlji. Pored njega prave u Su 17, opet jurišni avion ali tktičke namene. I prave Mig 23, lovac i njegovu verziju Mig 27 kao taktički jurišnik. I za divno čudo, sve decenije upotrebe tih aviona, oni nisu imali skoro nikakvih problema oko njih. Recimo, urađen je mnogo jednostavniji pristup rešenju promene geometrije krila sa samo 3 položaja ( za razliku od izuzetno komplikovanog sistema kontiunalne promene kod F111, recimo), što jeste slabije rešenje ali je obezbedilo sigurnost rada i pouzdanost sistema. I dan danas, glavna udarna snaga njihovog Rv je baš dotični Su 24. On donosi i isporučjuje tone bombi gde treba i bez problema. Recimo da tokom upotrebe Mig 23 aviona u ruskom RV niejdan od njih nije izgubljen zbog pada u kovit, nešto što zna da bude veliki problem za sve avione. Isto tako, dotični Mig 23 i svojim zadnjim verzijama (dakle, MLD) je bio potpuno jednak odgovarajućim verzijama aviona F 16 koje je tada imalo američko RV. Za Amere propala priča, za Ruse uspešno rešenje.

Isto jedna priča, mada dosta skraćena. Mig 25 i njegovo preletanje na zapad. I ismejavanje na račun tehnololgije. Čelik i elektronske cevi. A niko nije govorio da taj isti zapad kasnije nije uspeo da napravi dotičnu šasiju sa istom masom sve sa upotrebom titanijuma. I da je tad jedino pouzdano, ali apsolutno pouzdano rešenje elektronike za potrebe avijacije bila baš cevaška tehnika, otporna na nuklearni udar, poznata i pouzdana i jeftina za razliku od tranzistorske tehnike koja je tada počinjala tek da se probija, samim tim nepouzdano i preskupo.

Zašto sve ovo napisa? Pa da se shvati da ruski inžinjeri rade posao mnogo drugačije od njihovih kolega na zapadu. Idu napred, indetifikuju problem, nalaze rešenje problema koje je najjednostavnije, ne haj tek več pouzdano, koriste postojeću tehniku do maksimuma, i polagano uvode unapređenja. Da li prave skokove kao Ameri? Ne. Ali zato imaju pouzdano rešenje koje je monogo jeftinije. Tako da kada bi se kladio gde će biti pouzdaniji avion i napravljen u najkraćem mogućem roku pare bi stavio na ruse. Tako da sumnjam da će biti frankeštajn za zamazivanje očiju. Iskustvo govori drugačije.