[voodoo_]

Pa nije on to lapio za godinu dana, decenija se otegla već dobro. A pošto znam kako se krade po opštinama i koja je to beskrupulozna klika sa srednjom školom zaposlena na visokim pozicijama za ogromne plate, apsolutno me ne iznenađuje koliko se tek krade na nivou države. Popričaj sa bankarima koji nisu članovi nijedne partije i koji se razumeju u materiju, objasniće ti na očiglednim primerima da su Labus i Dinkić imali vrlo jasnu ulogu u kreiranju novog bankarskog sistema zemlje. E sad, jedan je bio dovoljno pametan da se povuče na vreme nakon završenog posla, drugi je prosto debil ali može mu se, ne postoje mehanizmi koji bi ga sprečili da nastavi da se glupira.

I ne radi se samo o finansijskoj propasti društva. Ti već imaš godina kada se razmišlja o porodici, sad ću i ja tu još malo. Država odvaja 0,5% budžeta za kulturu (u prevodu, to će da ode za snimanje filmova partijskih drugova, a od kulture ništa), otvoreno se piša u oči prosveti, apsolutno nikakav trud se ne ulaže u stvaranje atmosfere gde će tvoja deca sutra izrasti u normalne, pismene i neisfrustrirane ljude kao što sam ja posle ovih 20 godina, i da stvar bude gora odrašće u dužničke robove bez mogućnosti da išta pošteno zarade jer neće imati gde (osim ako se igrom slučaja ne zadese u poziciji da ih interesuje nešto što tad bude u trendu, kao danas informacioni sistemi zbog kojih sam u prilici da izbegnem tužnu sudbinu većine stanovništva). Mašinerija za odgajanje mlade publike Zvezda granda radi punom parom, kao da smo Meksiko. I kao šlag na tortu, pojavljuju se novopečeni menadžeri i gazde, koji su uvideli kako u Srbiji fenomenalno može da se iskrivinari i da se troše tuđe pare, da me ubeđuju kako je kul i sasvim OK pretvoriti se u korporativnog drona i praznu ljušturu jer "zakon je zakon", jedi radi potroši pare na gluposti koje ti ne trebaju spavaj repeat (i nipošto ne pitaj za prvo milionče, trebalo je dosta praška i izbeljivača da se opere).

Znam ja da je EU sistem sređenih država, a ako bih nešto voleo u životu to je da živim u sređenom društvu a ne u ovoj kaubojštini. Ali to se neće desiti dokle god se svi koji su se iole bavili politikom u poslednjih deset godina ne pomru od boleština (ili ih mi ne poubijamo, jer nema drugog izlaza iz ovog vrzinog kola), pa se napravi pauza od jedno dvadesetak godina da se glave razbistre (za to vreme pustimo Nemce ili Japance da nas vode), pa onda dođe nova generacija koja nije moralno posrnula. Nije EU nastala od juče nego je građena vekovima na raznim interesantnim vezama i dođagajima, zato nam i ne ide, zato EU jeste fantazija OVDE, zato što živimo na području koje je vazda bilo tampon zona između suprotstavljenih sila i kultura i što će nas zauvek tretirati kao džokera za potkusurivanje.

Da skratim priču pošto imam neka posla: suština ovog pisanija je da kada dođem u situaciju da postoji realna i vrlo visoka verovatnoća da za dve godine neće imati šta da se jede, a o odgajivanju kvalitetnog potomstva koje će imati perspektivu nema ni govora, apsolutno me više ne zanimaju nikakvi ideali, parole, filoskule, long-distance politika na staklenim nogama i briga o dobrobiti Electronic Artsa. Situacija je crna da crnja ne može biti, naročito kad malo zagrebeš po površini i popričaš sa ljudima iz odgovarajućih struka.