Citat:
Nash Knight kaže:
Nešto razmišljam ovih dana, quick save i proizvoljni save je uništio gameplay u igrama. Svaku igru može da pređe svaki retard samo ako je uporan, nikakva veština se ne traži. Ovih dana igram Rayman Origins i baš uživam u konceptu kratkih, intenzivnih nivoa koji se moraju odigrati iz cuga perfektno, tako da taj koncept možda dobro funkcioniše i u ovoj igri.
|
Meni se iskreno dize kosa na glavi kad moram da igram ponovo i 30 sekundi necega sto sam vec presao.
Mozda su mi to traume iz detinjstva sa sege i soni keca, ali produzavati zivot igri tako sto moram da igram ponovo 10 minuta nesto sto sam vec igrao 5 puta jer nisam pogodio 500 dugmica u pravom redosledu...
Nema nista protiv da odigram(a jesam) recimo Mass Effect 1, cetiri puta jer mogu da promenim odluke, izaberem drugacijeg lika ili koristim razlicite moci, oruzija... ali cisto ponavljanje potpuno istog i kratkog sadrzaja iznova i iznova to mi nije uzivanje uz igru
Ja sam oduvek smatrao igre(single player) kao jednostavnu evoluciju zabavnog medijuma. Price su se slusale, knjige se citaju, filmovi se gledaju i slusaju a igre se gledaju, slusaju i ucestvuje se direktno. Koliko bi ti bilo zabavno da citas istih 2 stranice knjige 10 puta? Ili da slusas isti deo price 10 puta za redom?
Da ne pominjem igre gde moras da gledas isti in game cinematic svaki put kad uradis load od tog checkpointa. Secam se igara koje sam zbog toga brisao sa kompa istog trenutka kada bih bio primoran da gledam neki deo po 4,5 put.