[holodoc]

Ameri su uzeti kao primer. Uzmi bilo koju razvijeniju zemlju i videćeš svuda važi pravilo da su najcenjeniji ljudi koji se bave jednom oblašći i profesionalci su za nju, a ne oni koji od svega znaju pomalo, što je inače patentirani srpski sistem i ovde su još uvek najcenjeniji ljudi koji umeju da isprogramiraju nešto, da crtaju, da zbudže nekakvu mrežu, jer svakom gazdi više odgovara da plaća jednog čoveka, nego trojicu... jer njemu je dovoljno da se nešto nakrpi da radi, ali tako ne treba da bude, i neće biti još dugo... čim ljudi shvate koliko je važno imati profesionalca za svaku oblast.

Problem leži u činjenici da Gazde uopšte neće da plate „profesionalce“ pa onda možeš da biraš da li ćeš da se dodatno obrazuješ ili ćeš da crkneš od gladi A Gazda može da bira da li će zaposliti tebe ili jednog od ostalih hiljadu kandidata. Pa biraj

Nemoj da mešaš neobrazovanje i rasipanje znanja.

A šta ti podrazumevaš pod rasipanjem znanja?

kao kod nas, jer se ovde po defaultu smatra da ako radiš nešto na računaru, ti si odma' majstor i za programiranje, i za dizajn, i za mreže i za sve ostalo što može da se radi na kompjuteru, plus čim on radi sa kompjuterom mora da zna i matematiku i fiziku...

Isto tako među ljudima koji se bave programiranjem ili nekom sličnom delatnošću na računarima vlada prokletstvo (pre bih rekao sujeta) da ako je neko počeo da kapira jednu oblast automatski postaje ekspert za sve ostale. To je čak mnogo pogubnija kombinacija od one kada se neko stvarno trudi da nauči što je više stvari moguće pa mu vremenom sve to prelazi u dragoceno iskustvo. Neee! Kod nas će svako sa dovoljno arogancije da tvrdi da je ekspert za programiranje ako ume da napravi listu u Winamp-u. Neznam da li u celoj toj stvari postoji neka lažna otmenost ili je u pitanju čisto fora da „ekspert“ može da se pohvali pred komšijama kako radi posao u kojem se ne prljaju ruke. Tu dolazimo i na onaj, pa rekao bih slobodno pomalo tinejdžerski problem, da je postala sramota saslušati nečiju ideju ili prihvatiti stavku da taj neko stvarno ima kredibilitet da priča o nečemu (nevezano za računare) ili da je možda pametniji od nas. Uvek mi je u glavi ona rečenica „Ma šta koj moj ti znaš, nemaš ti pojma!“ Nažalost, koliko god obožavao da slušam ljude koji su kompetentni da pričaju o nekoj oblasti, toliko sam „alergičan“ na ljude koji pate od malopre pomenute sujete Kada bih sada morao da ocenim šta je najveći problem za razvoj naše „softverske industrije“ mislim da bi odgovorio da smo to mi sami. Kao i za sve ostale stvari.