Ako Dovke reši da igra ds onda mora prvo kec, obavezno! Još uvek nije previše grafički zastarela igra ali ako prvo odigra ds3 nikad nema da obrne prvi i drugi deo.
Ovo što mu svi opisujemo po meni mu samo odmaže, ja kad sam krenuo da igram prvi put ds samo sam znao da je igra mnogo teška i ništa više, bukvalno nisam ni znao kako izgleda.
Posle dva sata igranja mislio sam da je igra čist mazohizam, teška samo da bi bila teška. Nisam znao šta su duše, ni zašta se koriste, ni kako se leveluje, ništa. Mehanika ponovnog respown-a neprijatelja mi je bila idiotska, pobogu moram sve da radim ispočetka, koji glupi mozak je to smislio! Posle 4 sata igranja sam uspeo da stignem do prvog bonfire nakon Firelink Shrine-a (realno, treba koji minut) a i dalje nisam kapirao u čemu je fora sa igrom i zašto je toliko hvaljena. Onda sam bacio pogled na yt i video lika kako je zaobilazi kosture na početku.
Ha... Ne moram da se bijem sa svakim neprijateljem u igri... ok.
Prva lampica mi se upalila i stvari su postale podnošljive. Ok neću je još uvek deinstalirati, mogu ja to. Od nekih delova sam ludeo, mnogo puta sam bio potpuno izgubljen, kakva zvona, kakvi bakrači... ništa nisam znao. Tek nakon par ubijenih boseva sam potpuno zavoleo igru. Priznajem dosta sam morao da gledam na yt jer nikad ne bih ukapirao sam.
Dodaću samo da mi je i velika motivacija bila da otkrivam nova mesta jer se skroz ložim na atmosferu propadanja i oronulosti nekada moćnog kraljevstva.