Neshvatljivost…
Prosto moj mozak, ma koliko se trudio, ne može da shvati neke stvari... Ne znači to da sam glup, znate. Moje odeljenje prosto ne može da shvati da ja volim da igram igrice. Neshatljivo im je kad pričam o tome, nervira ih to, a u mom odeljenju i oni koji igraju, igraju samo idiotsku FIFU! Ja sam neko ko prezire sport, pa i takve igre (osim Space Jam, yeah!).
Jednog lepog dana... Čas extremno dosadan, svi spavaju i smaraju se, a ja sedeo u zadnjoj klupi i stavio mobilni u futrolu i počeh da igram Sonic 3. Međutim, to se mojoj klupskoj drugarici nije dopalo...
- Jesi ti normalan?! Igraš igrice?
- Da, pa?
- Pa to igraju samo mala deca.
- Pa?
- Da nisi to malo prerastao?
- Ne. Nema veze koliko godina imaš.
- Ti kad bi sad imao 500 dinara, jel bi kupio neku igricu?
- Pa normalno.
- Ti si nenormalan.
- Nisam nenormalan. Svako nešto voli I ima neku svoju strast! Ja volim igrice. To je kao da se ja tebi smejem što trošiš brdo para na šminku, garderobu, cipele…
- To nije isto, nemoj da izvrćeš stvari!
- Ne izvrćem ih, samo ti govorim činjenice
- Činjenica je da samo mala deca igraju igrice.
- Nije.
- Kako nije?
- Lepo. Postoje igrice za preko 18 godina.
- Koje, majke ti, šta lupaš?
- Ne lupam. GTA ti je za preko 18 godina. E, sad to što niko ne poštuje, to je nešto drugo.
- Otkud ti znaš?
- Zato što tako piše na kutiji. Zatim, postoje igrice sa zombijima I vampirima I sa nasiljem uopšte koje nisu za malu decu.
- Ne znam, stvarno. To za mene nije normalno.
- Samo prihvati da ja to volim I da je to moja strast. Ne moraš ništa da razumeš.
- OK. Kako hoćeš…
Zamislite sad da ja SVAKOG u odeljenju ubedim da me razume… Jednostavno. Šta je tu čudno što sam za kompom po ceo dan, što kupujem SK I ostale IT časopise? Jesam li ja retardiran ili šta? Ne, naravno. Moji roditelji su vikali na mene kad god bih igrao GTA.
“Gasi to! Nemoj da ubijaš ljude” “Ako igraš igrice postaješ agresivan” “Idi, dete, igraj se napolju kao sva ostala deca”, a ostala deca su za svojim kompovima. Ni moji roditelji ne mogu da me shvate. Brat se uvek buni kad kupim neku igricu, ali kad krene da je igra, igra je više od mene… Isprva je za The Sims 2 mislio da je kretenizam dok nije počeo da je igra.
Dalje, kretenizam postoji I kod ovih malih šabana u komšiluku. Iznajmio sam od druga jednom PS2 sa super igrama, medjutim, posto je fudbalomrzac kao ja, nema nijednu sportsku igru. Ovi šabani iz komšiluka su mi rekli:” E, blago tebi, imaš Sony, ja bi igrao fudbal ceo dan!” E, ja pozvah drustance iz komsiluka da odigramo nesto, ali su se duboko razocarali kad sam im rekao da nemam ni PES ni FIFU. Ja sam im pokazao stari dobri Mortal Kombat Armaggeddon I Tekken 5 I odusevili su se. Posle sam Im pokazao Simpsonove, Dragon Ball Z I ostalo I dokazao im da ima vrhunskih igrica I za Sony bez fudbala. (God of war im nisam pokazao, nisam hteo da preterujem)
Tako sam ja prosvetlio neke ljude
