[Apostrof]

Odigrao dvadesetak sati, bas mi se svidja igra. Nikakvi tehnicki problem sa 1.0 verzijom igre i narodnjakom.

Igra je standardni Paradox paint the map sa "manom" kao EU4, ali sa mnogo vise opcija za mikro provincija i mogucnostima da se ostane mala konsolidovana nacija sa dovoljno CK elemenata da ti generali i ministri ne budu samo "onaj lik sa 11 civic".
Sve najvaznije interakcije i opcije iz CK su tu, zanimljim sistem sa korupcijom i lojalnoscu generala, guvernera i provincija kao i stvarno dobro odradjeni civilni ratovi.

Preuzet je POP sistem slican Viktoriji, sa vise klasa gradjanstva pocev od robova do plemstva, i svaki sloj daje odredjene resurse/bonuse.
Svaki grad proizvodi neki resurs koji daje odredjene bonuse ili mogucnost da se grade jedinice (ne mozes da pravis tesku pesadiju bez gvozdja, papirus povecava istrazivanje).Sa dovoljno robova u provinciji dobijaju se dodatne kopije. Gradovi su grupisani u provincije i dele resurse, pa duplikati resursa daju razne bonuse narocito u prestonici.
Trgovina je odlicno resena, jako slicna originalnom Romu iz 2007-8, Paradox uvek omane u ovog segmentu ali ovde su lepo odradili posao.

Daleko od toga da je igra samo corba od osiromasenih mehanika drugih paradox igara, vojska i armije su fenomenalno odradjeni. Generali imaju veci uticaj na ishod od ostalih igara kao i teren. Postoje razlicite vrste jedinica, mogucnost da se namesti koja stoji u kom redu bitke, koje idu na flank i koliko ce jedinica pokusati da flankuje, razlicite taktike koje uzimaju u obzir teren, kompoziciju vojske i neprijateljsku taktiku.
Za razliku od EU4 gde po pravilu ako te napadne velika sila nemas sanse (mislim da sam u prvoj verziji jedno 20 puta pokusao da sa Prusima odigram scenario, tacnije pocnem od ratova za Sleziju, koje su istorijski dobili i izgubio svaki put za 5 minuta kada mi Francuzi, Rusi i Austrija upadnu sa 3 miliona vojske posle 10 dana u igri) ovde je sasvim moguce da sa Spartom odbranis Peloponez od Makedonije ili da se neko nemacko pleme suprostavi Rimu.

Igra ima dosta problema sa balansom, posle fenomenalnih prvih 100-150 godina postaje jednostavno dosadna, ako igras kao imperija presisao si sve AI kontrolisane nacije, i ako lepo konsolidujes i pazis na lojalnost nema vise nikakvog izazova, cak i da imas ocajnu kompoziciju vojske i gubis bitke tebe poraz manje kosta nego njih pobeda.

Ako igras da ostanes mali vec si resio sve odnose sa susedima, glavne trgovacke rute, sredio provincije i samo cekas sledeci veliki rat.