Citat:
|
aerochivija kaže:
Da smo bežati hteli, ni teme ove ne bi bilo.
Ako mu ne možemo pomoći, možemo pomoći drugima.
Kad takva pisanija vidim, nije mi milo,
a smeh koji se razlegne kiselo-gorak ukus ima.
|
svaka čast na tebe aerochivija... (kako bi rekli pripadnici jedne naše nacionalne manjine)
pretpostavljam da znaš da sam mislio šire, uopšteno...
stamenković siniša mi je nekako bliži nekom zamišljenom liku koji bi se mogao pojaviti na novčanici, mnogo bliži od nekoga od nas... ili barem na razglednici...
koliko god to mi želeli ili ne, on je ipak realnija slika i prilika nas samih...
čak mnogo realnija nego da stavimo sliku nekoga od nas...
stamenković siniša me asocira na mnoge ratnike seljake koji su u našoj istoriji učinili mnoga znamenita dela...
dok su se neki njihovi mnogo pismeniji savremenici, pobegavši poput preplašenih devojčica, folirali po belom svetu...
naravno, bilo je izuzetaka na obe strane...
sad kad posle mnogo ljeta, pogledam i razmislim...
nekako mi liči kao da se u nekom prostoru nije baš puno promenilo...
ima nešto u tom stamenkoviću, pretpostavljam da bez obzira koliko god se bunio pre bi dao da mu srce iščupaju negoli li šačicu srpske zemlje...
takvima su ruke i noge lomili jer ogradu i među nisu dali... on mi je nekako draži i miliji nego neki leptirčići koji bi sutra mogli da odlete, koji bolje govore engleski, nemački, francuski... a tek srpski, molim te lepo...
ponoviću tvoje reči sa kojima se slažem, toliko da imam osećaj kao da sam ih sam izgovorio:
Kad takva pisanija vidim, nije mi milo,
a smeh koji se razlegne kiselo-gorak ukus ima.
ps
van teme sam, oprašćajte
kroz ovaj odgovor malčice sam se prepustio razmišljanju...
treba pomoći raznim stamenković sinišama, dako ih usput ne iskvarimo...