[Žexonije]

Spev o Postapokalipsi

U toplini bunkera svoga,
" Svet kompjutera " listah ja,
dok je na površini
apokalipsa trajala.

Dva-tri dana posle
izlazim na površinu,
zatičem ruševine,
vatru i prašinu.

Vanzemaljski brodovi u meni
otpor bude,
s pesnicom im pretim,
naćiću ja bar neke ljude.

U nepoznato krećem
drhtavijem hodom,
sa sobom nosim pištolj
i flašu sa vodom.

Pustošima lutam,
vozilom ukradenim,
hranu skupljam gde naiđem
i korisne predmete plenim.

Nakon nekog vremena
i pričanja sam sa sobom,
odjednom se lice u lice nađoh
sa ljudskijem rodom.

Baza im pod zemljom,
po površini samo hranu traže,
pridruži nam se
njihov vođa mi kaže.

S tehnologijom poznatom do tada,
s drugim prživelima na ovoj planeti,
kuju planove o osveti.

Koordinisanim delovanjem
u tačno određeno vreme
napad na mrske vanzemaljce
će da se pokrene.

Izroniše rakete
širom zemlje iz skrivenih rupa,
eksplozije zaparaše tišinu,
gotova je vanzemaljska trupa.

Bazom se raširi smeh,
sa monitora dopiraše radost drugih ljudi,
a za učešće u napadu
ja primih orden na grudi.

Napolju s neba ostaci padaju,
tehnologiji novoj svi se raduju,
jer uz pomoć nje,
obnova zemlje će da krene.

U osvit novog dana,
stvorićemo nove zgrade i kuće,
da u njima živimo i stvaramo
generacije buduće.