Zašto i dalje mislim da jesam u pravu ?
Zato što se ne radi o pitanju autorstva, niti o tome ko je sve (i u kom obliku) započeo, već o onome što jeste noseći stub franšize.
Kod LotR-a je to Tolkinova trilogija (koja je još u doba hipika bila kultno delo).Uspeh Džeksonovih filmova je došao kao posledica toga što se čovek nije usudio da zastrani od nje, svestan kvaliteta izvora.
Kod The Witcher sage su to, ipak, video-igre (ne zaboravimo da devedesetih kada su knjige izdate, teško da je brojnost čitalaca bila i u Poljskoj naročito velika; van Poljske je čitava priča bila još manje poznata).Sredina devedesetih je i u Poljskoj bila burna.Nije tu, još, bilo prostora za slobodno vreme, hobije, mnogo "vičerisanja".
2007-14. su godine stabilnosti za Poljsku (pali populisti, krenula liberalizacija, kaplje lova od trovanja Evrope i Rusije pesticidima i aditivima).Idealno vreme za dizanje pisanog uzora na viši nivo - kroz video igre.
Ja jesam sf (manje fantasy) konzument, ali priznajem da za Vešca ne čuh do recenzije u S.k-ra :
The Witcher: Enhanced Edition . One iz 2007. (za "normalnu" verziju) se ne sećam, mada sam tada, godinama unazad, kupovao časopis.
Pretpostavljam da je sličan slučaj i sa većinom ovdašnje igračke populacije : odigrala se igra (kec, verovatno i dvojka), pa se tek tada, eventualno, čitala knjiga kao dopuna svemu.
Ponavljam - knjige nisam čitao.Moguće je da su devedesetih one bile kultne i u Srbiji, a ja tu deceniju prespavao u batiskafu, na dnu Marijanskog rova, sa sve antifonima u ušima.