Citat:
doctor kaže:
Druže, kod psihijatra da ti izleči FP traume pa da obrneš Deus Ex da te ne proganjam po forumu k'o poslednju nubaru.
|
Uzalud, druže, prva igra koju sam igrao 1996. je bila Doom i posle toga sam počinjao mnoge FPS igre (Duke, Quake, Unreal, System Shock, Half Life...) ali JEDINE koje sam doterao do kraja su Bioshock i kratki SP deo COD:MW (onaj stari). Razumem da je ovakav pogled na "akciju" stvoren za pucačine, ali ne i za RPG igru. RPG ako nije u trećem licu ZA MENE LIČNO nije RPG. Jednostavno, ne shvatam uopšte smisao "šminkanja" i budženja lika u CP2077 ako ga vidiš samo kada u 0,004% igre naletiš na ogledalo.
Ali je ipak igram. Počeo sam drugi put iz početka i shvatio da je razlika između nomada, Street Kid i onog trećeg BUKVALNO u prvih 15 minuta igre, a posle je isto za svaku "klasu". Ipak, priča i atmosfera, izbori, situacije, sve je zaista vrhunski odrađeno, ali JA LIČNO nemam taj vrhunski osećaj upravo zbog pogleda iz prvog lica. Da je "klasičan" RPG u kome vidim lika kojeg vodim, ovo bi mi bilo, već sada vidim, među 5 najboljih igara koje sam ikada odigrao. Ali ovako...jednostavno mi "ne leži".